Evergrini Dragana Aleksandrića (2): "Pesmama okajavam grehe" (PLEJLISTA)

- Za mene sreća ne postoji, postoji samo rad i božja volja. Ja sam možda i najveći grešnik, ali i najveći iskušenik - rekao je Dragan

"Zašto si mi tako zamišljena draga, na tvom licu vidim jednu senku tuge. Nemoj da ti sumnja obuzima srce, nikad ne bih usne poželeo druge. I da se vrate godine mlade, ja bi ih dao tebi. I da se vrate godine lude, ja drugu voleo ne bih. Najlepše si dane poklonila meni, najlepše trenutke mom srcu dala. Pružala mi ruke, krila oči vlažne, i kad niko nije, ti si verovala. U noćma dugim čekala si mene, volela me ludo uz sve moje mane. Od svega je jača tvoja ljubav bila, podignimo čaše za buduće dane." (Dragan Aleksandrić - Mladen Vuković)

Preporučujemo

Ovo je Dragan Aleksandrić za 21. vek! Pobednička pesma Zlatiborskog festivala narodne muzike, narodnjački šlager modernog doba, pesma koja je podigla Čedu Markovića, dokaz da se i u turbo vremenu može napraviti pesma za dušu.

- Mnogi mi ne veruju da je ovo pesma od pre nekoliko godina. I melodijski, i tekstualno, i aranžmanski, liči kao da je iz osamdesetih godina prošlog veka. Problem je što neke nove folk zvezde i njihovi estradni mentori žive u začaranom krugu klanova. A stvar je jednostavna: u svakom vremenu pobeđuje i ostaje dobra pesma - poručuje Dragan Aleksandrić.

Tokom poluvekovne karijere ostvario je saradnju sa desetinama vrhunskih pesnika i tekstopisaca: Radmila Babić, Ruždija Krupa, Panta Radivojević, Miodrag Ž. Ilić, Zoran Matić, Srđan Jovanović, Mladen Vuković, Sreten Gajić, Verica Ilić, Mirjana Ilić, Ilija Adamović, Mila Janković, Dragoljub Šunderić, Mića Živojinović...

- Ja sam izuzetak od pravila da svaki veliki kompozitor mora da ima svog tekstopisca. Imao sam ih na desetine, i nikad se nisam vezivao samo za jednog. U tekstu sam tražio priču, isečak i istinu života, bez apstrakcija i suvišnih ukrasa - dodaje maestro.

I pesme Obrena Pjevovića ("Devojku iz grada", ceo moravski cklus i legendarno "predvečerje") orkestrirao je i aranžirao Dragan Aleksandrić. Svirao je i aranžirao pesme Danila Živkovića, Predraga Vukovića Vukasa, Novice Uroševića, Doce Ivankovića, Radeta Bogićevića, Časlava Đokovića.

- I danas me pitaju odakle mi izviru sve te pesme i kola, melodije i aranžmani, gde je taj izvor sreće. Za mene sreća ne postoji, postoji samo rad i božja volja. Ja sam možda i najveći grešnik, ali i najveći iskušenik. Iskupljujem se muzikom otkad znam za sebe. 30 godina u kafani, 20 godina u školi i kulturno-umetničkom društvu, 50 godina u diskografiji, nekoliko hiljada pesama i kola potpisanih mojim imenom - mnogo za jedan život - otvara dušu maestro Dragan Aleksandrić.

Samo za Miroslava Ilića komponovao je ili aranžirao oko 200 pesama: "Joj Rado, joj Radmila", "Luckasta si ti", "Pozdravi je, pozdravi", "Još te nešto čini izuzetnom", "Božanstvena ženo", "Smej se, smej", "Srce moje dobro nisi stalo", "Tebi", "Shvatio sam ne mogu bez tebe", "Misliš li na mene", "Poslednje zbogom tebi", "Jesen sedamdeset i neke", "Probudi se srce moje", "Ova noć ima čudnu moć", "Naljutićeš me ti", "Vrckaj se", "Devojčice, opa cupa", "Sladak šećer, ladna voda", "Joj, što te volim", "Ti si moja simpatija", "Dan osviće, a ja odlazim", "Za tebe imam ljubav", "Balada o nama"...

- Četiri godine sam bezuspešno nudio pesmu "Pozdravi je, pozdravi". Onako besan, ja je strpam u podrum. I tako, 1982. godine dođe Miroslav da bira pesme. Lista papire, pevuši, i uglavnom baca sa strane. Kad mi je pobacao sve pesme, ja otrčim u podrum. Zavučem ruku u gomilu papira, izvučem baš "Pozdravi je, pozdravi" i odnesem Miroslavu. Rekao je samo: "To je ta" - priča maestro.

Uobičajio je da svaki dan komponuje makar jednu pesmu. Nekad su mu dobre pesme ćutale u podrumu, a danas ćute kod sina u kompjuteru. Za nove pesme mlađih pevača ne kaže da su loše, niti želi da im nameće svoje.

- Nema loših pesama, ima samo loših mesta i načina izvođenja. Nisam pristalica nekih "kreativnih" tumačenja mojih pesama, koje se uglavnom svode na ubrzavanje. Doduše, nekad se živelo 30 na sat, a sad se živi 330 na sat. Da sam hteo da ubrzam svoje pesme, učinio bih to tad kad sam ih komponovao - primećuje Dragan Aleksandrić.

(Goran Milošević)