Tozovac u sevdalijskom, starogradskom i tamburaškom ruhu: Šeretluk koji diže iz mrtvih (PLEJLISTA)

- Sa harmonikom i pesmom drugujem otkad znam za sebe - govorio je Tozovac

"Jedna cura mala poljubac mi dala,

Preporučujemo

dala, dala, pa se pokajala.

Aj, tako jadan stradam ja od žene,

a još više od matere njene.

Ceo život i imanje dadoh na ašikovanje,

aman, šta da radim ja.

Kad smo se uzeli, meni žena veli -

dođi bliže moj golube beli.

Sad mi žena veli - idi pa se seli,

dok te nisu đavoli odneli." (izvorna)

Ovo je jedna od mnogih Tozinih obrada izvornih narodnih pesama. Trajni snimak za arhivu Radio Beograda uz ansambl Branimira Đokića, našao se i na singlu PGP-a iz 1976. Tozovac je svojim šmekerajem još više pogospodio ovu urbanu dvojčicu.

Od sredine 60-ih godina narodna muzika je dobila možda i najveće pojačanje - na radiju i u diskografiji pojavio se Predrag Živković. Nešto kasnije postaje Dragan, pa Tozovac, Tozin sin. Taj stasiti mladić sa svetlim očima i dečačkim osmehom, peva i stvara isključivo na temeljima izvorne narodne muzike.

- Sa harmonikom i pesmom drugujem otkad znam za sebe. I kad je rat besneo, i kad sam izgubio oca, u mojoj se kući pevalo. I kad se gladovalo, hranila me naša lepa, vesela, raspevana, šumadijska pesma - govorio je Tozovac.

Baština izvornog melosa ostavila je svoje najlepše korene u pesmama koje je Tozovac komponovao. S druge strane, Tozovac je svojim obradama živnuo desetine tradicionalnih pesama. Jeremiju Krstića, tog narodnog veseljaka i starog ratnika iz Toponice, Tozovac je učinio besmrtnim, i to u doba najvećeg titoizma. Šofersku tugu je oveselio upravo Tozovac svojom interpretacijom, iako se pesma pevala i ranije u nekoliko verzija. Lajkovačku prugu i Mileta što po njoj gazi, Tozovac je proslavio svojom interpretacijom i obradom pesme.

- Toma i ja smo snimili "Ide Mile Lajkovačkom prugom" i "Suvo seno košeno", kao dve odvojene pesme koje smo čuli u našem kraju. Tozovcu se to svidelo, pa je od nas dvojice tražio dozvolu da ih presnimi. Od dve različite pesme snimio je jednu, ovu drugu iskoristio kao refren, i svojom obradom učinio antologijskom - kaže Andrija Bajić, član legendarnog dueta.

Snimao je Toza i sevdalinke ("Srdo moja", "Lepi li su mostarski dućani", "Što nam nema sa Drine vedrine", "Trepetljika trepetala"), tamburaške ("Lulo koja srebrom okovana", "Te merav"), starogradske ("Donesi vina krčmarice", "Ajde Kato, ajde zlato", "Na kraj sela čađava mehana"), vlaške ("Kraj Dunava koliba"), makedonske ("Kuću imam na Pelister")...

(Goran Milošević)