15 godina od smrti kraljice bola i tuge (2): Vida Pavlović u pesmama Šabana Šaulića (PLEJLISTA)
- To što Vida ume, to niko drugi ne ume, a što ne zna, nauči za tren - govorio je Šaban
"Misle ljudi da sam srećna, ne poznaju dušu moju.
Ja sam pesmi poklonila celu, celu mladost svoju.
Gajim, gajim želje svoje kao svaka druga žena.
Želim radost toplog doma, želim sreću, al' je nema.
Kada pevam, kad se smejem, oči su mi pune sete,
krijuć' želju srca moga da prigrlim svoje dete.
Kad pomislim da sam svoje davne želje ostvarila,
tad je uvek ljudska zloba moje nade ugasila." (Š. Šaulić - R. Popović)
Od svih pesama iz Vidinog opusa, ova je nekako najviše autobiografska. Snimljena je 1977. uz ansambl Branimira Đokića na putujućem festivalu "Hit leta". Bile su to godine kompozitorskog utrkivanja oko kraljice bola i tuge. I Šaban je tih godina eksplodirao kao kompozitor. Otkrio je Jašara, Branku, a Vidu je obožavao još kao klinac. Oboje su ponikli u Bucinom jatu, zavoleli boemiju, tihu setu i kafanu. Vida je pevala i patila što nema dece.
Sećam se jednog Vidinog gostovanja u mojoj emisiji na Bonton radiju 90-ih godina prošlog veka. Dođe Vida i dovede silnu decu: te ovo je od sestre, te ovo je od sestričine, ovo je od bratanca. "Majka Vida što kad peva srce kida" bila je i baka, i tetka, i strina. Ali, nije bila majka. Tugu je blažila pesmom, druženjem, kafanom. Krajem prošlog veka otvorila je i svoju kafanu "Klub Romanitar" na Lekinom brdu. Onako nemarno obučena, sa "bolero" haljinom, pevala je za svoju dušu, za kolege i prijatelje.
- To što Vida ume, to niko drugi ne ume, a što ne zna, nauči za tren - govorio je Šaban.
Prva pesma koju je Šaban komponovao Vidi bila je "Ne lažimo jedno drugo" na stihove Zorice Đuđić iz 1976. Sa druge strane singlice našla se pesma "Plava lampa treperi, moj se dragi veseli", koju je Šaban čuo i zavoleo u šabačkim kafanama. Na "Hitu leta" 1977, pored pesme "Misle ljudi da sam srećna, Vida snima Šabanovu pesmu "Otiš'o si na ulice grada" na stihove Novice Kostića. Na "Hit paradi" 1978. Vida snima Šabanove pesme "On je čovek što mi uze sreću" i "Meni treba nežno milovanje" na stihove Mikija Jovičića i Novice Kostića uz ansambl Buce Jovanovića. Na "Hit paradi" 1979. Vida snima još dve Šabanove pesme: "Kako živiš pored druge žene" na stihove Radeta Vučkovića i "Donesi radost u moju tugu" na stihove Novice Kostića uz ansambl Dragana Aleksandrića. Sredinom 80-ih na Jugotonovom LP-iju Vida snima još dve Šabanove pesme "Ja sam žena sa dva srca" i "Neću tebi da se vratim" na stihove Mikija Jovičića uz ansambl Branimira Đokića.
Vida je, i zvanično i nezvanično, kraljica romske muzike, iako je najmanje snimala na romskom jeziku (dvadesetak pesama). Njeno romsko srce (Romano ilo) kucalo je za sve ljude.
Preminula je pre 15 godina, 10. maja 2005. Tada sam radio na radiju "Khrlo e Romengo" (Glas Roma). Kada sam objavio tužnu vest, i radio je zaćutao i postao kuća žalosti. Imali smo koga i voleti, imali smo koga i ožaliti.
(Goran Milošević)