Velizar Matušić (1950-2020): Sećanje na plemenitu svirku vlaško-šumadijskog prizvuka (PLEJLISTA)

Tokom poluvekovne karijere snimio je na gramofonskim pločama stotine pesama i kola

"Kulu gradim, vihor je obara", "Dođi pod moj prozor", "Srećo moja, meni namenjena", "Kad se ljubav u mržnju pretvori", "Ti u sebi imaš nešto", "Dunite vetrovi hladni", "Ne daj da nas rastave", "Jedna ljubav ne postoji više", "Venac ljubavi", "Donela te sreća meni", "Koje li je doba noći" - samo su neke od antologijskih pesama koje je svojom harmonikom oplemenio pokojni Velizar Matušić.

Preporučujemo

Velizar je iz muzikalne loze Matušića iz Brodice kod Kučeva. Velizarov otac Miroslav je najveći trubač svoga doba, prva truba radija, prva truba Krnjevčevog ansambla. Nije bio prva truba sabora u Guči, jer kao profesionalac nije ni imao pravo da se takmiči.

- Otkad znam za sebe, znam i za muziku. Bilo nas je petoro dece. Kad smo bili mali, otac je izvršio prvu audiciju za porodični orkestar u našoj spavaćoj sobi: stariji brat Brana svirao je bas, mlađi brat Velja gitaru, ja sam svirao prvo gitaru pa harmoniku, a starija sestra Radojka je pevala i svirala gitaru, jedino mlađa sestra nije bila muzikalna. Svirao sam i gitaru i harmoniku u očevom porodičnom ansamblu, a u vojsci u Kumanovu od '69. do '71. dodatno sam usavršio sviranje. Svirao sam u vojnom orkestru, čak sam odsvirao i tri skupe svadbe svojim starešinama - pričao je Velizar Matušić u mojim emisijama.

Početkom 70-ih bio je neprikosnovena harmonika u ansamblu Tihomira Paunovića, izuzetnog frulaša koji je suvereno šefovao orkestrom. Nekoliko godina je svirao drugu harmoniku u ansamblu Radoja Mitrovića Barajevca. 

- Harmoniku sam naučio još u rodnoj kući, pod budnim čulima i oštrim sluhom moga oca. Za svaku grešku sam dobijao "pljusku" preko nosa. Sećam se, traje veselje, hiljade zvanica, pola pijanih, a ja krvavog nosa od očevih "pljuski". Majstor Vita Životić mi je postavio prvi prstored, a Buca i Troša su bili moji uzori. Svirali su onako kako sam ja voleo da čujem - pričao je majstor plemenite svirke.

Tokom poluvekovne karijere snimio je na gramofonskim pločama stotine pesama i kola. Odsvirao je Velizar i mnogo više nego što je potpisano.

Svirao je na "Ilidži", "Homoljskim motivima", "Danima bačijara" i mnogim drugim festivalima. Mirko Kodić, Sinan Sakić, Zorica Brunclik, Era Ojdanić, Vera Matović, Ljuba Aličić, Novica Urošević, Goca Stojićević, Živkica Miletić, Slavica Mikšić, Branka Stanarčić, Mića Panić, Slobodan Lekić, Svetlana Arsić, Staniša Paunović, Branka Ručnov i desetine drugih, snimali su uz Velizarovu harmoniku.

Svirka Velizara Matušića je neponovljiv spoj vlaške i šumadijske pesme. Svirao je na svojoj dugmetari muziku svih meridijana.

Govorio je: "Kada bih sa harmonikom ispao iz aviona, mogao bih da sviram muziku tog kraja u koji bih pao".

Preminuo je 6. maja 2020. u sedamdesetoj godini.

(Goran Milošević)