59. rođendan Ace Ilića: "Ajde, jednu dvojčicu" (PLEJLISTA)

- Što da budem velika zvezda u rijaliti Srbiji, u kojoj ima više pevača nego slušalaca, više pisaca nego čitalaca - navodi pevač

Da nije brojeva ne bi znali koliko nam je godina - zapisa Jovan Dučić. Iako ravnodušan prema godinama i njihovoj neumitnosti, Aca Ilić se sa blaženim smeškom seća svojih prvih pevačkih poduhvata:

Preporučujemo

- Zavoleo sam narodnjake zbog Novice Negovanovića i Nedeljka Bilkića, očevih ispisnika. Da njih dvojica nisu dolazili u moju rodnu kuću, ja bih danas bio pravnik ili sportski novinar. Nole svira harmoniku, Neđo peva, ja slušam, a kad odu, ja se oslobodim, jer nisam smeo pred njima. I tako, 1980. pobeđujem na takmičenju za Prvi glas Srbije u organizaciji Udruženih radio stanica kao predstavnik Radio Čačka. Ništa ne bi bilo od te pobede da ne uzeh stvari u svoje ruke. Zakucah prvo na vrata očevih ispisnika. Prvo sa Novicom Negovanovićem 1981. godine snimam singlicu sa dve potpuno nezapažene pesme. Bio je to čist diskografski promašaj, budući da bejah nedozrelog glasa i još nedozrelijih emocija za Noletove pesme.

Za razliku od današnjih glamuroznih audicija, u kojima se deca zloupotrebljavaju i proglašavaju zvezdama, a članovi žirija prave budale od sebe zarad rejtinga, Acina najznačajnija audicija protekla je daleko od očiju javnosti.

- Bilo je to u Čačku u domu Predraga Vukovića Vukasa. Otac me najavio telefonom, a ja sam kao podršku poveo i Predraga Radmilca, muzičkog urednika Radio Čačka. Vukas me je isprobao na pesmama "Odvedi me druže pod prozore njene" i "Dobro jutro rekoh zori". Kad sam ih otpevao iz originalnih intonacija, Vukas mi je pružio ruku i rekao: "Bićeš pevač!" - priča Aca za Muzičku apoteku.

Tako je postao jedan od predvodnika napadačkog stila Predraga Vukovića Vukasa. Već na prvom albumu iz 1983. snimio je dva večita hita "Oče, moj veliki oče" i "Isplači se na grudima mojim". U mojim radio emisijama izdvojila se i još jedna pesma. Sećam se jedne SMS poruke - Može li Safet Isović i pesma "Ruže dođu, ruže produ".

- To je najveći kompliment koji doživeh, pa makar me i samo jedan slušalac pomešao sa takvim velikanom. Safet mi je dao vetar u leđa kada me je, uoči polaska na jednu od prvih turneja, potapšao po ramenu i rekao: "Ej, Iliću, dobro pjevaš!". Otrčao sam od "Manježa" do "Slavije" da se sa recepcije javim ocu i prenesem Sajine reči - oduševljeno priča Aca.

Sa Vukasom je snimio i svoj najveći hit "Ne daj se generacijo". Samo ova pesma je dovoljna da bude velika zvezda, ali, Aca to odbija:

- Što da budem velika zvezda u rijaliti Srbiji, u kojoj ima više pevača nego slušalaca, više pisaca nego čitalaca!? Srećan sam što živim od posla koji najviše volim, što trajem četrdest godina i što imam makar jednu pesmu po kojoj me ljudi pamte i koja će me nadživeti. Važnije mi je da budem dobar pevač nego velka zvezda. Moja deviza je - budi dobar pevač i nećeš gladovati!

I posle 40 godina karijere raduje se svakodnevnim sitnicama sa svojom porodicom, ispisnicima, sapatnicima. Raduje se i porudžbinama nekih lepih, a neizvikanih pesama. Dušu mu razgali kad čuje: "Ajde, jednu dvojčicu!".

I dan-danas voli radio, naročito noću, u kolima, kad se vraća sa puta. Problem je što sve manje narodnjaka ima u beogradskom etru. Sve je manje i vrhunskih utakmica i reportera. Zato, ponekad, probudi tog uspavanog reportera:

- Još čuvam svoj komentar majstorice Jugoslavija - Španija iz 1974. godine i gol Katalinskog. Imao sam prilike da upoznam svoje idole Vladanka Stojakovića i Jordana Ivanovića. Doduše, pružila mi se prilika i da prenosom jednu humanitarnu fudbalsu utakmicu između glumaca serije "Montevideo" i kolega sa estrade. Iako mi nisu dali protokol, toliko sam dobro uradio prenos da su svi bili ponosni na mene kao reportera.

(Goran Milošević)