"Siročići" Buce Jovanovića (2): Žića Kojić - "Gromovnik sa Cera" (PLEJLISTA)

- Svoju branšu delim u tri kategorije: svestan da zna i zna koliko zna; misli da zna, a ne zna da ne zna; ne zna koliko ne zna - primećuje Žića

"Ja počeh da gubim razum, otkad sam tebe sreo.

Preporučujemo

I ništa više ne znam ti reći, sem ove reči - Jano, volim te ja.

Volim te lepa Jano, k'o majsko jutro rano,

ljubav sam tebi dao i život svoj.

Ja neću da plačem više, al' suze same teku.

I svelo lice suze mi liju, i tad kroz pesmu kažem - Jano, volim te ja.

Kad dođem u krčmu staru gde sam sa tobom bio,

poručim pesme kao i nekad, i tad kroz pesmu kažem - Jano, volim te ja."

(Buca Jovanović)

Bože, kakav je to hit bio! Jedna od najgospodskijih narodnjačkih laganica iz duše i harmonike Buce Jovanovića. Pesmu je otpevao i snimio Živadin Žića Kojić na singlu PGPRTS-a iz 1968. Žića je otpevao baš onako radijski, kao trajni snimak. Petnaestak godina kasnije presnimava je Nikola Urošević Gedža

- Ja sam i došao kod Buce kao propali radijski pevač. Naime, još 1958. položio sam kod Carevca audiciju za solistu radija, doduše, iz drugog pokušaja. Posle prve audicije kod "Cara" izašao sam odsečenih nogu. Bilo mi krivo, pa sam posle godinu dana spremanja došao na popravni. Budem primljen, snimim dve, tri pesme za arhivu, pevam u ekipi sa Vukom Šeherović i Divnom Kostić, al' se posvađam sa "Carom" oko honorara. Tako batalim karijeru radio pevača i odem kod Buce - priča "Gromovnik sa Cera".

Pored "Lepe Jane" snima još tri pesme na prvom singlu: "Živim od uspomena", "Zašto da živim" i "Banjaluko tebe Vrbas deli".

- Služeći vojsku u Banjaluci, doživeo sam i oplakao jednu veliku ljubav. Ni slutio nisam da će ta pesma postati veliki hit u 21. veku. Presnimio je Bora Drljača i nekoliko krajiških grupa. Da ne pričam koliko je doživela plagijata tipa: "Koceljevo, Tamnava te deli", "Kragujevac Lepenica deli"...

1969. snima još jednu singlicu sa četiri Bucine pesme: "Otišla si kao vihor" (Ljubav naša prođe kao varka), "Odlazi jedno leto", "Zbog čega sada odlaziš", "Što mi kažeš da te zaboravim".

- Ova druga ploča nije prošla tako dobro kao ona prva. Buca mi predloži da prodam nekoliko teladi i ovaca kako bih prikupio pare za reklamu. Nisam se ni ja dao, pa mu rekoh: "Znaš šta Buco, od mene otac očekuje da zaradim još neko tele, a ne da prodam i ono poslednje". Tako smo se razišli posle dve godine saradnje i osam snimljenih pesama. Buca je bio eksplozivnog temperamenta, a ni ja nisam mnogo mirniji. Postao sam sam svoj majstor, i nastavio da snimam samo svoje pesme - priča Žića za Muzičku apoteku.

Pošteno rečeno, Žićine kantautorske pesme pobediše ove Bucine. Postade Žića autentičan pesnik i kompozitor, sa desetinama snimljenih ploča i besmrtnih pesama. Zato se i zaprepastih kad ga videh u serijalu "Nikad nije kasno", u jednoj od prvih emisija. Zaplakah se kad moj kum, "Gromovnik sa Cera", izusti k'o poslednji anonimus: "Ja sam Žića Kojić iz Čokešine". Predstavi se članovima žirija koji nisu bili ni rođeni kad je zaređao svoje pesmetine: "Moj živote šta li mi te truje", "Nek uvenu ruže", "Nikad kući ne dođem do zore", "Pusti me da odem gde me misli nose", "Oj devojko malena", "Javljam ti se majko iz tuđine", "Mačvo moja najlepša na svetu", "Šljiva ranka kruška karamanka", "Stara vodenica"...Tako to biva - kad nestane mladih ovčica, dobre su i stare v.....

- Moja profesija boluje od zasićenja. Kada bi, ne daj bože, došlo do čišćenja po Carevčevim kriterijumima, bespovratno bi postradalo mnogo lažnih pevača i svirača. Svoju branšu delim u tri kategorije: svestan da zna i zna koliko zna; misli da zna, a ne zna da ne zna; ne zna koliko ne zna - primećuje Žića.

Bože zdravlja, eto i Žiće u Muzičku apoteku. Osamdeset prva mu je, tek.

(Goran Milošević)