Moj život je ruševina stara - Brana Marković: Kad naslov nadjača pesmu, a pesma pevača (PLEJLISTA)

Brana je doneo pesmu autentično. Svojim prodornim i reskim glasom, zaparao je srca miliona

"Ona koju volim nije više tu, čežnja je u duši i u srcu mom.

Preporučujemo

Zato sada stalno ja mislim na nju i na srećne dane što provedoh s njom.

Moj život je sada ruševina stara, ona mi je odnela srce iz nedara.

Prazno mesto njeno, prazan svaki kut, pusta svaka staza, livada i lug.

Zbog nje moje srce drhti kao prut, od kada je nema tuga mi je drug.

Pogled oka njenog tražim svaki dan, slatke tople usne sanjam svaku noć.

A kad zora svane i kad prođe dan, tužno srce pita da l' će ikad doć." (Danilo Mišković - Panta Radivojević)

Reklo bi se, onako na prvu, klasična srceparajuća pesma. Volelo se dvoje, pa se više ne vole. Ona ode, a on pati. Ali, ima nešto što ovu pesmu prodade i učini besmrtnom. To je samo jedan stih: "Moj život je sada ruševina stara". To je i naslov pesme. Sve drugo je - drugo: divna meraklijska melodija i svirka maestra Danila Miškovića, tekst Pante Radivojevića (pisca večitih hitova "Ljubav mi srce mori", "Sliku tvoju ljubim", "Prolazi jesen", "Otišla si, e pa neka", "Ludujem za tobom"), frula Pante Radivojevića, unikatan glas i pevanje Brane Markovića.

Naravno, pitaćete, ko je taj Brana Marković? Za širu javnost - anonimus bio, anonimus ostao.

- Rođen sam 1936. u selu Pardik kod Ražnja, gde i danas živim. Izučio sam stolarski zanat, radio u građevini, i tek, onako uzgred, pevušio. Odmarao sam od fizikalisanja tako što sam slušao narodnjake, i to one "sa bandere". Hvatao sam na "detektor" Radio Sarajevo i Radio Niš. Nije bilo emisije narodne muzike koju sam propustio, niti narodne pesme koju nisam naučio. Formirao sam i svoj orkestar za svadbe, vašare i ispraćaje. Pevao skupe svadbe oko Paraćina, Negotina i Beograda. A tek Slanci, Mirijevo, Veliki i Mali Mokri Lug, Begaljica, Žarkovo, Kaluđerica. Sve su to tada bila sela oko Beograda. Zaradio sam velike pare, a snimanje ploča me nije zanimalo - priča Brana Marković za Muzičku apoteku.

Prvu ploču sa četiri pesme Braće Antonijević snima 1970. u studiju u Prištini i izdaje za "Beograddisk". Bili su to pesmičci, bez ikakve težine i odjeka. Na drugu ploču i pesmu svog života čekao je sve do 1976.

- Pozvao me moj harmonikaš i kompozitor Danilo Mišković da mu u studiju pevam drugi glas. Snimali smo u Kragujevcu u hotelu "Šumarice". Tog dana je Kvaka trebalo da snimi pesmu "Moj život je ruševina stara". Prvi put sam je čuo tu u studiju, na probi. Rekao sam Danilu - ako je ne daš meni, odoh da se ubijem. Kad je to čuo Kvaka, ponudio mi je velike pare, samo da odustanem. Nisam odustao ni za kakve pare. Otpevao sam je kako je meni leglo, i posrećilo mi se - priča pevač "Ruševine stare".

I zaista, Brana je doneo pesmu autentično. Svojim prodornim i reskim glasom, zaparao je srca miliona. Otpevao je visoko, dikcijski i intonativno stabilno. Pesma se zavrtela i postala jedna od najskupljih narodnih svih vremena. A Brana ostao ono što je i bio - dobar, a anoniman pevač.

S druge strane, i oni koji se ne bave pevanjem kažu: pa ovo bi bio hit i da sam je ja snimio. Pesmu je presnimio Smederevac, ali, original je orihinal, zato što je original.

- Nisam jurio popularnost, već proklete pare. Sirotinji nikad dosta. Išlo mi dobro na tezgama, tako da me estrada nije zanimala. Imao sam i fizički hendikep - rano sam ostao skoro potpuno slep na desno oko. Ni crkvena voda mi nije pomogla. Postepeno sam se udaljio i od crkve i od ljudi. Naučio sam jedno - ljudi sa vidljivim manama manje su opasni od onih sa nevidljivim falinkama - veli Brana.

Ima Brana u svom opusu (deset snimljenih pesama na četiri singla) još jednu slušanu pesmu "Pogađam se sa životom" i još jednu potencijalno slušanu "Nalazim se na raskršću sreće".

- Muzika mi je donela pare, a pare su mi oduzele sina jedinca. Ostale su mi unuke i praunučad kao jedina uteha. Sad sam kao izdrndani auto, radi mi još samo motor - kaže pevač "Ruševine stare".

(Goran Milošević)