Staniša Stošić (1945 - 2008), tumač karasevdaha (1): "Od ovih sam pesama sastavljen iznutra"

Na današnjoj plejlisti su Stanišine inerpretacije starih izvornih pesama. Sutra ćemo predstaviti Stanišine novokomponovane bisere

"Đurđeno mome ubava, džanum, Đurđeno mome ubava, džanum,

Preporučujemo

zašto si tol'ko ubava, džanum, zašto si bela rumena?

Da l' si od nebo padnala, džanum, da l' si od nebo padnala, džanum,

Il' si iz zemlju niknala, džanum, il' si iz zemlju niknala?

Nesam od nebo padnala, džanum, nesam od nebo padnala, džanum,

nisam iz zemlju niknala, džanum, nisam iz zemlju niknala.

I mene majka rodila, džanum, i mene majka rodila, džanum,

Sas presno mleko dojila, džanum, sas presno mleko dojila.

Zatoj sam bela, rumena, džanum, zatoj sam bela, rumena, džanum,

zatoj sam t'nka, visoka, džanum, zatoj sam t'nka, visoka." (Narodna)

Eto, tako glasi jedna od najstarijih verzija narodne pesme "Đurđeno mome ubava", daleko poznatija u novoj verziji "Na Uskrs sam se rodila". Pesmu je snimio Staniša Stošić na svom diskografskom prvencu za Diskos iz 1966. uz ansambl Branka Belobrka.

- Snimio sam je nakon što sam 1964. primljen za solistu Radio Beograda. Ja zapravo nisam ni polagao audiciju. Došao sam iz Vranja sa preporukama svojih profesora iz učiteljske škole i KUD-a "Sevdah". Carevac je samo rekao: "E, najzad i jedno pravo muško! Dosta su žene pevale karasevdah i Vranje" - govorio je Staniša u Muzičkoj apoteci.

Ovaj rasni Vranjanac, rođen 1945. u selu Vrbovo kod Vladičinog Hana, bio je zadojen muzikom još u rodnoj kući. Budio se uz pesmu raspevanih ukućana, uspavljivao uz majčin milopoj. Učio je za učitelja, svirao violinu, gutao Boru i "Koštanu" i sve što je napisao vekiki pisac.

- Staro, staro mi dajte, što miriše na suv bosiljak - govorio je Bora Stanković. Vranje je toliko bogato tim prelepim starim, izvornim pesmama, da ja nisam ni jurio neke nove. Od tih pesama sam sastavljen iznutra. Skoro sve što sam naučio u svom zavičaju, snimio sam za radio, oko 200 trajnih snimaka. Naučio sam nešto i od Andrića. Naš nobelovac je govorio da svaki umetnik treba da ostane u granicama svoga zavičaja. Snimao sam tokom karijere i šumadijske pesme i neke moderne, ali to nije na nivou onih iz moga zavičaja - pričao je "tatko za Vranje".

Iako se nije bavio komponovanjem, svojom nadahnutom interpretacijom nadogradio je i naše najstarije izvorne pesme. Staniša je vanserijski pevač, tumač karasevdaha, beskompromisni čuvar izvorne lepote. Uostalom, pesmu je poredio sa vodom sa izvora. Na izvoru je, kaže, čista i bistra, a što je dalje od izvora, sve je mutnija.

Na današnjoj plejlisti su Stanišine inerpretacije starih izvornih pesama. Sutra ćemo predstaviti Stanišine novokomponovane bisere.

(Goran Milošević)