Sećanje na Miću Nikolića: Kad orgulje imaju dušu i vode orkestar (PLEJLISTA)

Radio je mnogo, neštedimice posvećen muzici. Sve je dao za pesmu i društvo, ne hajući za narušeno zdravlje

"Polako dolaze, odlaze, jeseni i leta. Veneš k'o pupoljak od najlepšeg cveta. Nekada si bila lepotica grada, sredovečna žena, ti si, ti si sada. Suze su mi pošle kad te juče videh, gde je ona mladost i ona lepota? Bilo mi je žao što je život zao, lepotice grada iz naših vremena, sredovečna ženo, sliko uramljena! Sećaš se, voleh te beskrajno, al' uzalud beše. Ruke nekog drugog meni te uzeše. Sretosmo se sada sa kosama sedim. Ova nova ljubav, da li više vredi?" (Mića Nikolić - Miodrag Ž. Ilić)

Preporučujemo

Ovo je jedna od najlepših i najpevanijih pesama pokojnog maestra Miće Nikolića. Snimali su je Muharem Serbezovski, Šaban Šaulić, Ljuba Aličić, Darko Lazić... Pesma u slavu prolaznosti života i neuništivosti lepote. Uostalom, lepa žena je kao i lepa pesma - ne stari. Može da ostari jedino njen aranžman.

- Tata Radosav, čuveni "Čiča", je bio poznati muzikant. Od oca sam nasledio gen, kao i sva moja braća. Dugo su nas zvali - oni "Čičini". Majka je pazila tri sina kao tri jabuke. Otac se zadovoljavao da sviram hotelske zabave, a majci je bilo najvažnije da budemo na okupu. Imao sam sreću da se rodim u jednom tako muzikalnom gradu kao što je Šabac. Ali, ja sam hteo i više, nije me držalo mesto - pričao je Mića.

Velka je zasluga Milorada Miće Nikolića (1958 - 2018) u ekspanziji orgulja u narodnoj muzici. Od hladnog i crkvenog instrumenta promovisao je instrument koji vodi orkestar.

- Imao sam sreću da u muzičkoj školi sviram klavir. Otac mi je kupio orgulje. Svirao sam sve što sviraju solisti, a levu ruku sam svirao kao bas gitaru. To je bilo za to vreme jako napredno. Štimer majstoru sam objasnio da razdvoji elektroniku u bas pojačalo, a sa postojećim kablom u razglas. Taj izum nisam zaštitio. Kada sam prvi put ušao u "peticu", legendarni studio Radio Beograda, za moj instrument nije bilo priključka. Tako sam se stidljivo ušunjao u neke vrhunske orkestre, sve dok nisam formirao svoj - sećao se Mića svojih početaka.

Samo za Šabana Šaulića uradio je petnaestak studijskih albuma, oko 150 pesama ili aranžmana: "Lepotica grada", "Ljubav nije dug", "Ne dam te nikom", "Bog delio svima sreću", "Verov'o sam tebi"... Ostavio je stotine  besmrtnih pesama i prepoznatljivih foršpila i aranžmana sa vrhunskim pevačima: Haris Džinović "Volim te", "Krčmaru vina za svirače", "Laže mesec", Vida Pavlović "Srećo moja", "Pomirenja nema", "Ja bih tebe milovala", "Dok je nene dok je pesme", Ljuba Aličić "Majko moja", "Ne bih dao dete svoje", Ti i ja", "Ti si moja istina", "Sve moje teške rane", Verica Šerifović "Samo malo treba", Slike mog života", "Srećan par".

Snežana Đurišić "Ti, ona i ja", Zorica Brunclik "Nano moja", Enes Begović "Bosanac", Šikica "Zavede me momak loš" "Kunem se u sreću devojačku", Šerif Konjević "Nisam te ponizio", Munir Fuljanin "Samo jaki pobeđuju", "Pitao sam moju staru majku", Acko Nezirović "Ljubav šarena", "Bolujem zbog Zorice", Paško Handanović "90 dana"... Radio je i moderne pesme, pratio trendove, ali uvek na temeljima ovdašnje folklorne tradicije. Krajem prošlog veka, kada je cunami turbo folka čistio šumadijsku dvojku, Mića je bunario na svojim nastupima i oživljavao pesme poput: "Jedinac sam u majke", "Tera kola Mitar rabadžija", "Ljubav mi srce mori"...

Pored komponovanja, bavio se i pevanjem, više na tezgama nego na pločma. Rano je zaradio polipe na glasnicama, pa je malo "prikočio".

- Doktor mi je ponudio tri mogućnosti: da prestanem da pušim, da se operišem ili da prestanem da pevam. Odabrao sam ovo treće. Pevao sam za svoje društvo i za svoju dušu, a snimio samo nekoliko pevačkih albuma. Možda je tako i bolje. Zato sam se potpno posvetio stvaranju pesama i kola sa mojim prepoznatljivim zvukom - pričao je maestro.

Mićini instrumentali postali su deo kultnog "Karavana" i filma Zorana Čalića "Ćao inspektore".

- Toliko sam bio počastvovan ponudom Zorana Čalića, da bih i džabe dao svoje instrumentale za film. Sećam se, Zoran mi reče da je budžet mali. Od tog "malog budžeta" mogao sam da kupim nekoliko "Stojadina" - oduševljeno je pričao veliki majstor.

Bože, kako se samo iskreno radovao lepim pesmama svojih kolega. Slušao je moje radio emisije, znao da potraži za svoju dušu zaboravljene pesme i raritete, ali nikad nije tražio da forsiram neku njegovu. Gadio se gramzivosti i pohlepe. Govorio je: "Ne plašim se crnih dana. Smak sveta je bio poodavno. Dobar je Bog kakvi smo mi ljudi".

Radio je mnogo, neštedimice posvećen muzici. Sve je dao za pesmu i društvo, ne hajući za narušeno zdravlje. Preminuo je pre dve godine, 4. aprila 2018.

(Goran Milošević)