80. rođendan Dragoslava Živanovića Troše (1): Kad bi mogle da se vrate mlade godine (PLEJLISTA)
Troša je pre svog pevačkog prvenca bio poznat harmonikaš i kompozitor
"Kad bi mogle da se vrate mlade godine, da me sete moje drage, drage ljubljene. Da mi vrate mladost ranu i ljubavne čari, vrele usne moje drage kad smo se sastali.To su bili srećni dani, dani mladosti, puni žara i lepote, pesme, ljubavi. Što su lepe uspomene kad se na njih setiš, za trenutak osećaje mladosti mi vratiš. Mladost prošla, nestala je svaka lepota, a ja ostah željan drage, željan života. Sav sam srećan kad se setim nekad srećnih dana. Još srećniji kada pevam - oj mladosti rana!" ( Dragoslav Živanović Troša)
Ovo je pevački prvenac Dragoslava Živanovića Troše, sa singlice zagrebačkog Jugotona iz 1967. Meraklijska, nežureća dvojčica, "žal za mladost" na šumadijski način, uz retku kombinaciju trinaesterca i četrnaesterca. Pesma je snimljena i kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda, ušla u narod, postala izvorna. I kad se ne peva pesma, svira se makar njen foršpil, kao jedan od najkorišćenijih u narodnoj muzici.
- "Kad bi mogle da se vrate mlade godine" napisao sam kad sam imao dvadeset i neku. Mlad se zaljubio, mlad i patio. Moja devojka, a tuđa sreća! Tako je kasnije bilo i sa pesmama - moja pesma, a da bih je snimio moram da potpišem tuđe ime - otvara Troša dušu.
Inače, Troša je pre svog pevačkog prvenca bio poznat harmonikaš i kompozitor. Komponovao je i snimao ploče za Lepu Lukić, Miru Vasiljević, Gvozdena Radičevića, Silvanu Armenulić, kasnije i za Novicu Uroševića, Gocu Stojićević, Izvorinku...
- Ovu pesmu sam ponudio Bori Drljači, ali ga nisu prihvatili čelnici PGP-a. Na nagovor mog zemljaka i velikog harmonikaša Dragoslava Jankovića Ćivre, vežbao sam je mesec dana i snimio sa još tri pesme u Nišu. Dve harmonike (Ćivra i ja), bas i gitara, i na tri, četri, pa kako ispadne - priča Troša za Muzičku apoteku.
Ispalo je bolje nego što se Troša nadao. Bez ikakve reklame i u malom tiražu, ostaše da žive pesme sa Trošine prve ploče: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna, a ja zakasnio", "Ti si bila moja želja". Otpevao ih je mekano, toplo, sa neponovljivim i suptilnim ukrasima. Tako se veruje samo kompletnom i autentičnom majstoru, a to je upravo Troša.
- Rođen sam 17. marta 1940. u Sirakovu kod Požarevca. Od dede sam nasledio nadimak, a od oca i strica harmoniku. Školu sam batalio i latio se harmonike. Kad sam čuo na radiju Miju Krnjevca i Miliju Spasojevića, pitao sam se da l' su od ljudske sorte. A tek kad sam čuo i video mog zemljaka Vitu Životića na vašaru u Požarevcu...Vita je bio moj majstor i učitelj. Sećam se, plaćao sam mu tadašnjih, velikih hiljadu dinara za jedno naučeno kolo. Meni mučeniku stalo da naučim što više, a nema se para. Požurim sa učenjem, pa kad naučim i peto kolo, ja zaboravim prvo - seća se Troša svog velikog učitelja.
Po izlasku iz vojske ulazi u Radio Beograd sa nekoliko svojih kola. Na preporuku Makse Popova snima "Stiško" kolo i još nekoliko kola, koja su danas deo redovnog repertoara VNORTS-a.
U sutrašnjem izdanju Muzičke apoteke predstavićemo i ostale bisere Dragoslava Živanovića Troše, unikata narodne muzike.
(Goran Milošević)