Milutin Popović Zahar gost Muzičke apoteke (2): Živeti od lepote (PLEJLISTA)

- Imao sam čast da upoznam Carevca, da me zavoli i aminuje moje obrade naših tradicionalnih instrumentala, potpurija: "Svilen konac", "Marš na Drinu", "Nizamski rastanak" - kaže Zahar za Muzičku apoteku.

"U zemlji koje nema

Preporučujemo

U gradu koji ne postoji

Sanjao sam ljubav

Koja nikad neće doći.

Kiša bombi

Pevala mi je đavolju pesmu

Sumirajući moj život

U četiri prazne reči:

Niko, nikad, nigde i ništa!" (Milutin Popović Zahar)

Ovi Zaharovi stihovi proglašeni su najboljom antiratnom pesmom na takničenju Američke asocijacije pesnika pre dvadesetak godina. Tako se osećao pod "kišom bombi" ovaj ponosni Vasojevac i poniženi estradni Kazanova. Pesnik i kompozitor, koji je napisao tolike državne, gradske, zavičajne i ljubavne himne, nije se mirio sa poniženjem svoga roda. I baš u godinama nacionalnog beznađa, piše jednu od svojih najpevanijih pesama "Ivanova Korita". Recept je isti - i u ratu, i u miru, i u doba kolere, i u doba korone - kad ništa ne pomaže, pomažu "medna usta Jovanova".

Bije ga glas da je ženskaroš koji od svake plavuše u miniću pravi zvezdu. Netačno! Jer, za put u zvezdanu orbitu, pored kratke suknje i dugih nogu, trebalo je nešto i od Zaharove "municije": šmekeraj, načitanost, muzikalnost, inteligencija, autoritet, harizma. Zahar je surovo iskren u svom odnosu prema estradi. Uostalom, davno je zapisao: "Estrada je ono kada se harmonikaš zaljubi u pevačicu, a pevačica prevari kompozitora sa direktorom produkcije ploča".

Estradni delatnici pišu knjige kada ih život baci na marginu ili kao poslednju ispovest. Zahar je počeo sa knjigama na svom vrhuncu. Još u doba Titove Juge izdao je autobiografsko delo "Ljudi iz šume". Opisao je početak kraja svih vrednosti stare srpske elite, pa i onih muzičkih koje je baštinio Vlastimir Pavlović Carevac.

- Imao sam čast da upoznam Carevca, da me zavoli i aminuje moje obrade naših tradicionalnih instrumentala, potpurija: "Svilen konac", "Marš na Drinu", "Nizamski rastanak". Carevac mi je potvrdio da su to teme koje su svirali još čuveni šabački Cicvarići, pa bi bilo lepo da se ožive, jer narod pamti samo ono što se peva i igra. Samo to da sam uradio u muzici, bio bih zadovoljan. Nažalost, Carevčevim odlaskom kao da je popustila brana neukusu i "Ljudima iz šume", zapravo iz "Šumatovca" - kaže Zahar za Muzičku apoteku.

Kruna Zaharovog uspeha je veliki koncert klasične muzike "Oda Olimpika", priređen u čast Olimpijade u Moskvi. Eto, to je Zaharova "Odiseja" - od Goce i Brene, preko Tome, Staniše i Kvake, do "Baljšoj teatra".

(Goran Milošević)