20 godina od smrti Tomice Miljića (1): Harmonikaški genije i njegova onarođena kola (PLEJLISTA)
Bez preterivanja se može reći da je Tomica najplodniji kompozitor i izvođač narodnih kola sa ovih prostora
Malo je epiteta koji bi oslikali ljudsku i umetničku veličinu Tomice Miljića (1948 - 2000). U diskografsko-estradnom svetu ne upoznah ni skromnijeg, ni većeg majstora.
Tomica je dete Šumadije, sin jedinac majke Živane i oca Miće, iz okoline Lapova. Završio je osnovnu i nižu muzičku školu, početkom 60-zasvirao u ansamblu "Urošević".
Po dolasku u Beograd, svira sa svojim kvartetom u restoranu "Morava" u Zemunu, gde upoznaje maestra Dragana Aleksandrića. Ubrzo postaje član KUD-a "Nikola Tesla" i neprikosnovena "druga" harmonika u Aleksandrićevom ansamblu, više od deset godina.
- Tomicu je Bog poslao, dao mu talenat, prirodnu ruku, skromnost i dobrotu. To je samouki genije, svirao je bolje i maštovitije od svih klaviraca. I Rumuni, i Bugari i Makedonci stajali su mirno kad Tomica svira njihov melos. Odsvirao je mnogo mojih pesama i kola, a odbio da snimi moje najpoznatije kolo "Vragolanku". Za Tomicu je bilo suviše lagano - priča maestro Dragan Aleksandrić.
Tomica, onako na prvu, deluje nezainteresovano, odsutno, unezverenog pogleda. Dok svira najlepša i najmaštovitija kola i foršpile, neupućeni bi pomislio da ga je neko primorao da svira, da ga baš onako mrzi što mora da svira. Nije se otimao ni za tezge, ni za šefovanje u ansamblu. Prijatelji ga, zato, prozvaše "Njonja".
Od sredine sedamdesetih formira svoj ansambl u kome su drugu harmoniku svirali: Veca Antonijević, Novica Nikolić Patalo, Dragan Stojković Bosanac, Boban Spasojević, frulu Slobodan Vučković Kuka, Slobodan Nikitović, violinu Dobrica Vasić, Saksofon Rista Lazarević i Jovan Milenković Rala, bubnjeve Skale...
- Svirao je na teškim i na skupim harmonikama. Vozio je harmoniku u "Fići" jeftinijem od njegove harmonike - kaže maestro Boban Spasojević.
Snimio je stotinak kola trajne narodne i umetničke vrednosti. Tomičina kola žive na narodnim veseljima i ožiivljavaju u svirkama nekih novih harmonikaša. Tomina kola donose dušu Šumadije, slikaju njene opanke, gunj, tarabe, perivoje, ljude ozarene pesmom. Iako je bilo većih legendi i medijskih zvezda, bez preterivanja se može reći da je Tomica najplodniji kompozitor i izvođač narodnih kola sa ovih prostora.
- Klavirci obično sviraju "katolički", jedino je Tomica mogao da odsvira Šumadiju na klavirci, a da zvuči ortodoksno. Jer, i Tomica je počeo na dugmetari - seća se Novica Negovanović ovog harmonikaškog genija.
A tek pesme koje je Tomica svirao i aranžirao... Ostavio je hiljadu foršpila, a živeo 52 godine.
(Goran Milošević)