Života Jovanović Zoki: Pevački unikat i okoreli dvojkaš (PLEJLISTA)

Nije se pojavljivao u medijima, sem u mojim emisijama

"Moj život je prazan i pun bola. Dani su mi pokidane strune,

Preporučujemo

što u ruci starog ciganina, osećanja za dragom mi bude.

Ne dirajte nesrećnog čoveka bez ljubavi i bez sreće,

što večito čeka ljubav, koja nikad doći neće.

Krčma mi je dom i majka stara, njoj poklanjam nebrojane noći.

I dok krčmar toči rujna vina, ja razmišljam da li ćeš mi doći.

Što ćutite prijatelji moji, tužne pesme stalno mi pevajte.

Zar vi niste nikada voleli, zar nećete nikad da patite?" (Veroljub Jovanović - Mića Nenadović)

Ovo je pesma sa prve ploče Živote Jovanovića Zokija iz 1974. Jaka srceparajuća dvojka, sa ritmičkim i dinamičkim prelazima, šabanovskog tipa, od šest minuta. Šabanu je i nuđena, ali mu tada nije trebala. Tako je diskografski rođen ovaj skroman čovek i pevački unikat - Života Jovanović Zoki.

Pitaćete, s pravom, a ko ti je taj? To je onaj što kad peva ujeda. Ujeda za srce! Zoki je pevač neverovatno reskog i prodornog glasa, iz muzikalne loze mioničkih Roma iz sela Tulić, gde je i rođen na današnji dan 14. marta 1952. Životin deda Milorad je bio poznati violinista, svirao sa svojom četvorkom vašare i igranke po selima i crkvenim portama. Od dede je nasledio muzikalnost, počeo da svira violinu, pa prešao na gitaru i bas gitaru. Dadoše mu ime Života, pa ga umetnički prekrstiše u Zoki, da bi bio popularniji.

Kad se latio mikrofona, postao je atrakcija, naročito na vašarima u Šapcu, Obrenovcu i Loznici. Zapevao je pesmu "Čororo" i u kultnoj radio emisiji "Selo veselo". Tako je upoznao svoje prve i jedine kompozitore - Veroljuba Jovanovića i Radoja Mitrovića Barajevca. Bolji mu nisu ni trebali! Sa Veroljubom i Barajevcem snima pet singlova i jedan album, dvadesetak pesama, ubitačnih dvojki. Priznajem uživao sam najvljujući ga na radiju - neponovljiva kombinacija, em Života, em Zoki.

Postao je prepoznatljiv i na omotima ploča. Pustio je tanke brkove do ivice vilice, a ispod nosa (od istih brkova) napravio leptir mašnu! Obrijao ih je tek kad su počeli da žare unuke. Troje dece, desetak unučadi, praunučad - to je Zokijevo bogatstvo.

Nije se pojavljivao u medijima, sem u mojim emisijama. I pored odsustva reklame, pevaju se Zokijeve pesme, naročito "Poslednji korak ljubavi naše". Tu pesmu je na brzinu, onako sintetički, presnimio Šeki Turković.

- Ako će ta pesma da ga izvadi, nek mu je 'alal - veli Zoki za Muzičku apoteku.

(Goran Milošević)