Deda u narodnoj pesmi: Od gedže do evropskog dede (PLEJLISTA)

Najopevaniji deda je, svakako, deda Solunac

"Kad je deda lumpovao u šabačko staro doba,

Preporučujemo

paljeni su polileji u svih devet carskih soba.

Poljupce je čak iz Luvra slala Šapcu Mona Liza,

noćni život na Balkanu bio je k'o sred Pariza.

Kad je deda ludovao na tri šora i dva smera,

vozili su štap i šešir dva posebna fijakera.

Služile ga kelnerice, nasmejane, ljupke, vešte,

ali deda i ne haje pa odjuri sve do Pešte.

Treća zora kad osvanu i dogore nova sveća,

pre njega su kući stigle za baku tri korpe cveća." (Milutin Popović Zahar -Dragiša Penjin)

Ovo je svakako najgospodskiji deda u narodnoj pesmi, evropski deda! Šabački pesnik Dragiša Penjin naslikao je kavaljera, bogatog trgovca, koji od Šapca pravi Mali Pariz, a od svoje žene damu koja ne brine i ne sumnja. Tako je bilo u doba Cicvarića, te najraspevanije muzičke družine u Srbiji Karađorđevića i Obrenovića. Sjajni Milutin Popović Zahar komponovao je pesmu na ponos Šapca i svih dedova od manira i ukusa. E sad, druga je stvar što se deda iz antologijske pesme obogatio trgovinom sa Švabama. Deda njima svinje i kožu, a Švabe dedi cvancike.

Sasvim drugačijeg dedu ovekovečio je kompozitor i pevač Ljubo Kešelj na stihove Žike Radujevića. To je deda sa seoskih prela i posela, deda vragolan, uzor svog unuka: "Ja vragolan i moj deda, kud krenemo svet nas gleda. Dva mangupa vidi jada, on nekada a ja sada". Pesma je snimljena pre 40 godina, u vreme bezbrižnog žvota "radnika, seljaka i poštene inteligencije". Šta god se lepo dešavalo unuku, deda je naručivao ovu pesmu kao poručenu. Nije se skidala sa narodnjačkih radio stanica, mnogima je i dosadila, ali nadžive mnoge dede.

Kanarinac, Danilo i Betula opevaše u šeretljijskom stilu još jednog narodskog dedu. I Toza "upozorava" na svog dedu šmekericu: "Joj prijo, joj, ne igraj se s njim, ne zadevaj mog dedu brkatog!"

Najopevaniji deda je, svakako, deda Solunac. Skoro svaka solunska pesma slavi nekog znanog ili neznanog junaka. Rade Jorović i peva i žali: "Što mi sliku ne ostavi đedo, pa da vidim kako si izgledo. Da prođemo centrom Beograda, gde se šeta Srbadija mlada. E, moj đedo, mnogo mi je žao što sve ovo nisi dočekao".

(Goran Milošević)