Sećanje na Veru Ivković: "To što može grlo moje, ma to može retko koje" (PLEJLISTA)

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan

Izvikanijih, atraktivnijih i popularnijih je bilo mnogo, boljih od Vere bilo je malo. Kada me pitaju koja je najbolja pevačica narodne muzike svih vremena, odgovaram kao iz topa - Vera Ivković! (1949 - 2012)

Preporučujemo

Bila je atrakcija još kao dete u svom rodnom selu Jajčić kod Ljiga. Pevala je na mobama, prelima i igrankama sa godinu dana mlađim bratom Živadinom Žikom Ivkovićem. Sredinom šezdesetih, kao raspevana medicinska sestra, polaže audiciju u Radio Beogradu i upoznaje svog životnog saputnika Danila Živkovića. Posle nekoliko duetskih ploča sa Danilom, slede i prvi samostalni uspesi početkom 70-ih: "Muž mi pije, 'al' se krije", "I bez tebe sunce sija", "Joj svi su takvi", "Vesela sam lepa žena". Bile su to uglavnom raspevane i dinamične pesme, u kojima se pokazaše Verini kvaliteti - prelepa boja glasa, nijansiranje, lako pevanje. Uostalom, u jednoj pesmi veli: "To što može grlo moje, ma to može retko koje".

Verina muzikalnost je eksplodirala u trista snimljenih pesama najrazličitijeg žanra: izvorne i komponovane šumadijske ("Šuška se šuška", "Dala sam ti oči vrane", "Vragolastu rodila me nana", "Najlepše je moje rodno selo", "Oj oblače nemoj na orače", "Ne dirajmo uspomene"), moderne i južnjačke ("Sviđaš mi se momče", "Stambolka", "O, vetrovi južni", "Šta će mi šalvare", "Ludo srce"), laganice ("Kako je ptici bez luga", "Zaljubljena duša"), gradske ("Cojle, Manojle", "Spremila sam večeru"), vojvođanske ("Ide lola iz Inđije", "Ajte, amo, momci, cure", "Ej, šta ću nane"), sevdalijske ("Moj dilbere", "Bere cura plavi jorgovan"), trubačke ("Valjevska podvala", "Pogledaj de mala moja")...

Neke pesme iz Verinog opusa su uveliko onarođene, neke su naglo živnule, a neke će se tek slušati. Teško je naći lošu pesmu u Verinom opusu. Skoro svaki Verin album se sastoji od deset pesama ujednačenog kvaliteta. Jutjub ima i jednu dobru stranu - nema "B3" ili "A5". Najbolji primer vaskrsnuća je pesma Danila Živkovića "Sviđaš mi se momče", snimljena pre 40 godina uz ansambl Ljubiše Pavkovića. Skoro da se nije čula u prošlom veku, a danas je nezamenljiva u nastupima Verinih koleginica. Ova urbana, moderna i duga dvojčica (traje duže od pet minuta) uđe i u diskoteke i folkoteke.

Verin glas je kao i Verino lice - bogomdan i negovan. Teško je naći pevača koji je mogao kao Vera da peva tako slatko, a tako dikcijski i intonativno perfektno. Za publiku je uvek imala novu haljinu i rumen koji ne silazi s lica. I osmeh koji je krio tugu. Jedino za svoju tugu nije imala leka. I kad je najviše patila zbog ćerkine bolesti, pevala je najlepše na svetu. Sećam se, dođe uplakana na radio, a znam da nije pričljiva ni kad je najveselija. Pokazah joj omot ploče Buce Jovanovića "Raširi ruke, o majko stara", Vera se još više rasplaka, prepoznade Bucu, i poče da peva "Iza sedam gora i mora...".

Poželeh da tako pevaju i rajske ptice.

Upokojila se pre osam godina od tuge goleme za ćerkom Majom i suprugom Danilom. Srećom, ostali su muzikalni naslednici - sin Vlada, unuci Danilo i Miško. Ostale su i Verine besmrtne interpretacije, ostalo je i stotinu potencijalnih hitova da vaskrsnu na svakih nekoliko godina.

(Goran Milošević)