Sećanje na najvećeg srcelomca: Kvaka kao kompozitor i poeta (PLEJLISTA)

Neponovljivi srcelomac i ženskaroš preminuo je na današnji dan, 9. marta 2002. Otišao je sa ovog sveta kao bogati siromah, sve je dao pesmi i ženama

"Ko to noćas peva našu pesmu, i ne da mom srcu da u miru sniva,

Preporučujemo

ja osećam ljubav da se opet širi, kao divan miris pokošenih njiva.

Ljubav je tvoje ime i tako sam te zvao, voleo te samo nije onaj ko nije znao.

Ko to noćas želi da mi vrati, svečano i tiho uz treptanje sveća

ono što je davno izbrisalo vreme, kao jesen miris izgaženog cveća.

Ali ipak sve je tako lepo, jer sad bar imam uspomene svoje,

samo ova pesma, nek te nekad seti, da voleli smo se, voleli nas dvoje."

(Bora Spužić Kvaka - Nevenka Ilić)

Ovo je samo jedna od četrdesetak kantautorskih pesama Bore Spužića Kvake (1934 - 2002). Jedna laganica u dvojkaškom ritmu uz orkestar Radojke Živković, pravi narodnjački šlager. Mada nije u vrhu Kvaletovih najslušanijih pesama, uvek može da vaskrsne.

Najveći narodnjački srcelomac počeo je da komponuje i piše stihove još za vreme saradnje sa Bucom Jovanovićem. Prvo je napisao jednu autobiografsku pod nazivom "Nesrećno detinjstvo", a onda i jednu od najlepših pesama o majci "Zašto, majko, nisi večna". Usledile su i veliki hitovi: "Najteže je, druže moj", "Nezahvalna žena", "Najlepša uspomena", 'Neverna ljubav".

I veliki Safet bio je pun hvale za Kvaleta: "Strašan pevač, naš Rej Čarls, car kafana! Zbog univerzalnog repertoara, uspešno je pevao romanse, sevdah, šumadijske, albanske, vranjanske. Savršeno je svirao harmoniku i ponekad bih poželeo da me prati. Velika zvezda, a došla pravo iz kafane. Njegove pesme imaju svu silu patetike, ali u njima ima tako blistavih momenata koji čine da njegova muzika ne izgleda morbidno. Iznimno duhovit i fizički okretan, i pored fizičkog hendikepa".

I Sajo pominje patetiku u Kvaletovim pesmama, kritičari ga optužuju za promociju ljubavne patologije i tema o alimentaciji: "Kaži sinu da i ja postojim", "Zdravo, zdravo, imenjače mali", "Seti me se kada budeš oženila sina", "Dođi sinu u svatove", "Seti se da si majka dece i moje i tvoje", "Što si, pravdo, nepravedna". Izgleda da je Kvale bogomdan za pesme "patosare", za najcrnje sentiše.

Osetili su to i hitmejkeri Buca Jovanović i Predrag Vuković Vukas. Doduše, u Kvaletovim kantautorskim pesmama nema ovakvih crnjaka. To su uglavnom pitki sentiši, umerenih amplituda, pesme o proleću, mladosti, samoći, neverstvu, ženi. A bilo ih je mnogo u Kvaletovom životu, bračnih i vanbračnih.

Jedna od Kvaletovih žena, Šapčanka Nevenka Ilić, pojavljuje se i kao tekstopisac nekolikocine antologijskih pesama: "Krao sam ljubav tvoju", "Ko to noćas peva našu pesmu", "Ne želim više suze u oku", "Daleko od majke", "Izgubljene nade", "Pesma ženi",  "O, mladosti", "Uspavanka", "Ti si prava žena", "Kako si lepa"...

Bilo je patetisanja i crnjaka i pre i posle Kvake. Samo, nikom se nije verovalo kao Kvaki. Bata Kvale se uživljavao u svoje pesme, plakao dok je pevao, pevao dok je plakao. Ne postoji pesma koju je Kvaka odradio, pa makar i za najnepristojnijeg gosta. Kad je publika u pitanju, za Kvaleta nije postojalo "ne mogu". Kad ga savlada umor da ne može da stoji na nogama, ispruži se na sto i peva ležeći.

Zato, posle Kvaleta niko nije smeo da nastupi. Kada su organizatori "Pesme leta" u Dubrovniku predložili "domaću" legendu Terezu Kesoviju da peva na kraju, rekla je: "Bilo bi me sramota da nastupim posle Kvake".

Neponovljivi srcelomac i ženskaroš preminuo je na današnji dan, 9. marta 2002. Otišao je sa ovog sveta kao bogati siromah, sve je dao pesmi i ženama. Svojim ženama ostavio je i stihove utehe: "Nemoj bore ti da skrivaš, godine mi nismo zvali. Od mladosti i života najlepše smo mi ukrali".

(Goran Milošević)