Sećanje na Mijata Božovića i njegove evergrine: "Plava žena, topla zima", "Zelene oči".. (PLEJLISTA)

Jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozitora narodne muzike, preminuo je na današnji dan pre pet godina

Na mom licu pramen plavi, u mom oku noge bose,

Preporučujemo

Da l' se sećaš druže stari, one žene, žene plave kose.

Bila mi je jedna topla zima, bila mi je sve što srce ima.

Bila mi je, ali više nije, prijatelju stari, pozdravi je.

Snijeg pada ove noći, u tugu se zima svila,

seća me na plavu ženu, što je nekad moja bila.

Na vernost se ona klela, sve dok njega nije srela,

topla zima, plava žena, nikad nezaboravljena." (Mijat Božović)

Ovo je jedna od najslušanijih novokomponovanih pesama, klasičan evergrin narodne muzike i najlepša posveta bivšoj plavuši. Pesmu je komponovao i reči napisao Mijat Božović na "Ilidži" 1980, a otpevao, i na maloj i velikoj ploči snimio, Sejo Pitić. Prošla je na festivalu bez ijedne nagrade, što je samo potvrda teze da nema boljeg sudije od vremena i naroda i da nema tog stručnog žirija koji polaže pravo na nepogrešivost.

Mijat Božović (1941 - 2015) nije kao izvikani hitmejkeri, Mijat nije komponovao pesme samo da bi zaradio pare. Rođen je u Zubinom potoku, a srednju muzičku školu završio u Prizrenu. Kao i mnogi muzikalni ljudi iz bivše Juge, pohitao je u Sarajevo. Teoriju muzike je usavršio na Muzičkoj akademiji, a praksu na svirkama. Zavoleo je etnomuzikologiju, pa je svo bogatstvo folklornih motiva sa jugoslovenskih prostora preneo u svoje pesme.

Prve pesme stvara početkom 70-ih. Muharemu Serbezovskom komponuje veoma slušanu kafansku pesmu "Plači violino, ljubav mi vrati". Već 1973. pobeđuje na "Ilidži" pesmom "Zora zori i dan zabelio". Pesma osvaja sve tri nagrade, iako se pevač nije ni pojavio na bini zbog užasne treme (samo je pušten studijski snimak sa razglasa). Taj tremaroš je bio Miroslav Ilić.

'73. na "Beogradskom saboru" komponuje još jednu sevdalinku "Đulo, Đulizaro" u izvođenju Nedeljka Bilkića. 1974. komponuje jednu od svojih najslušanijh pesama "Volela sam oči zelene", kojom Hanku Paldum lansira u jugoslovensku zvezdu.

1980. na "Ilidži" lansira još jedan hit i još jednu zvezdu "Mala iz Novog Pazara" i Mileta Kitića.

1982. komponuje još jednu besmrtnu pesmu "Doviđenja mladosti voljena" u izvođenju Hasana Dudića.

Mijat Božović je oživeo i pesme naših predaka sa moba i sijela. Pesme koje su pevale izvorne grupe, bez svirača, dobile su u Mijatovoj režiji ritam i dinamiku, uz "Mlade Sarajlije" i VNORTSA. Mijatovi aranžmani su unikatni, maštoviti, nikad isti, od šargija i tambura do flauta i klavijatura. Tako su onarođene Mijatove pesme: "Visočki trgovac" (Peške idem iz grada), "Op, kalo, ćuprikalo", "Oj, devojko, jagodo", "Cvetaj, ružo"... Taj spoj tradicionalnog i modernog prisutan je naročito u pesmi "Ćuti Đurđa", u koju Mijat unosi narodnu psovku "..bem ti minutu".

Sredinom 80-ih komponuje za Dobrivoja Topalovića "Pesmu pevača", u kojoj postavlja uznemirujuće pitanje svima koji žive od grla: "Šta će biti kad zamukne grlo, i kad starost mladost mi nadjača, da l' će neko da se seti tada da zapeva jednu za pevača".

Mijat Božović, jedan od najmaštovitijih i najpismenijih kompozitora narodne muzike, preminuo je na današnji dan pre pet godina.

(Goran Milošević)