Hasan Dudić gost Muzičke apoteke: Spoj muzikalnosti i plemenite emocije (PLEJLISTA)
- Učio sam od najvećih majstora i za sva vremena zavoleo pravu narodnu muziku - kaže Haso za Muzičku apoteku
Hasan Dudić je čovek od muzike - peva (snimio je oko 200 pesama), komponuje (kolegama podario nekoliko stotina pesama), svira (bubnjeve, bas gitaru, harmoniku, klavijature).
Odrastajući u raspevanoj šabačkoj Mahali, zavoleo je muziku i sve njene nijanse uz šest godina starijeg brata od tetke Šabana Šaulića.
- Šaban je bio idol i meni i ostalim klincima iz ulice Avde Karabegovića u Šapcu. Trčkarao sam za njim, naučio prve pesme, kupovao manire i finte u fudbalu i boksu. U kući Šabanovih roditelja, tetke Ilde i teče Huse, više sam boravio nego u svojoj. Tih godina u mojoj Mahali bilo je nekoliko kafana, na svakom ćošku po jedna. Govorilo se - ko izgubi člana porodice, naći će ga "kod Ikaša" ili u nekoj drugoj maljanskoj kafani. Šabačka Mahala svetlela je noću kao Las Vegas. Bila je to prava Meka veselog života i provoda - seća se Hasan svog raspevanog detinjstva.
Hasan se latio mikrofona tako što su ga stariji mangupi vodili kao maskotu i plaćali muzičarima da ga puste da peva. Pošto je cela kafana gledala u njihovom pravcu, mangupi su koristili popularnost i udvarali se devojkama.
1971. pojavljuje se na takmičenju "Zlatni glas maja" u šabačkom Domu omladine. Pevao je Šabanov hit "Nikad joj oprostiti neću", osvojio najviše glasova u četvrtfinalu i polufinalu, i ubedljivo pobedio u finalu. Bio je to odlučujući impuls trinaestogodišnjem dečaku da nastavi sa pevanjem u kafani, od "Perkana" i "Mehmeda" u Šapcu, preko "Bratstva i jedinstva" u Tušilovićima, "Metropola" i "Kovača" u Beogradu, do "Male Rajke" u Šapcu, gde je nastala legendarna pesma "Cajka".
Prvu ploču snima sa nepunih 17 godina, marta '74. za produkciju "Diskos". Bile su to dve pesme kompozitora Ilije Spasojevića "Zora rudi dan osviće" i "Kad neverna draga ode". Pesme nisu prošle, ali Hasan postade još već atrakcija.
Usledio je dogovor sa kompozitorom "Docom Ivankovićem", muzičkim urednikom produkcije "Suzi", da snimi pesmu "Kad vreme učini svoje". Šaban je pesmu započeo, a Hasan završio, otpevao i snimio. Tako je nastao bratski autorski tandem, tako je Haso postao eksluzivac "Suzija". Pesma se zavrtela, postala veliki hit i u Šabanovoj izvedbi godinu dana kasnije. Milioni su poverovali ovom nejakom glasiću, malog raspona i velike emocije. Dobro se sećam - na legendarnom Radio Šapcu više se tražila Hasanova nego Šabanova verzija pesme.
Impulsom borca i majstora plemenite veštine, nastavlja Hasan diskografsko-estradno putešestvije. Posle nekoliko snimljenih ploča i hitova za "Suzi" (Potraži me ne bilo ti teško, Ta je žena varala me, Oj devojko mala, Pokloni mi ljubav, pokloni mi sebe, Nek prošlost nosi sreću, Ja od sreće plačem, Koštana), '80. godine prelazi u "Diskoton" pesmom "Crna ženo sa očima plavim". Postaje istinska kantautorska zvezda, utemeljivač modernijeg narodnog zvuka, angažujući na svojim pločama džez muzičare i gudačke sekcije. U tom ruhu je izbacio i evergrine: "Godine su porušile kule", "Emina", "Evo me opet lumpujem", "Nije mene ubilo oranje", "Ti mi više nisi drug"... Svojim hitovima podigao je "Diskoton" od šupe pri gradskom zelenilu do velike produkcije ploča. Na Hasanovim autorskim temeljima nastali su i Bešlić i Muslimović i mnogi drugi.
- Recimo, malo je poznato da sam ja komponovao hit pesmu "Put putuje moj jaran" i poklonio je aranžeru Bori Višnjičkom za prvi album Halida Muslimovića. Pesmu je, potpuno neprimećeno nekoliko godina ranije, snimio Slobodan Trifunov sa Radojem Barajevcem. I nije mi žao što je ja nisam snimio. Nisam, na sreću, kao ovi kompjuteraši danas što snimaju "projekte". Ja sam kao krojač koji pravi celo odelo, ja "sašijem" pesmu - otkriva Haso.
Svojim kompozitorskim hitovima uveličao je karijeru brojnim kolegama:
Halid Bešlić - Tebi i meni za prošle dane, Ta je žena varala me, Sam kroz život ja ne mogu dalje,
Vida Pavlović - Druga te noćas ljubi, O, gde li je ono srećno vreme,
Šaban Šaulić - Samo mene volela si lažno, Ej živote umoran sam, Hajdemo nekud iz ovog grada,
Ana Bekuta - Rano moja, Stani, stani zoro,
Zlata Petrović - Dođi da mi ruke greješ, Pamtiću sastanke naše,
Ljuba Aličić - Nema tužnije sudbine, Hej drugovi moji...
- Učio sam od najvećih majstora i za sva vremena zavoleo pravu narodnu muziku. Žao mi je što se našem narodu potura neka jeftina, uvozna muzika, neke splačine pod imenom folk. Žao mi je što se izgubila kultura slušanja pesme, naročito na beogradskim radio stanicama - kaže Haso za Muzičku apoteku.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)