Cune Gojković kao prikriveni kompozitor: "Šumadinka devojka", "Pod Avalom svi je znaju" (PLEJLISTA)

Mekim baršunastim glasom izvijao je najlepše narodno pletivo sa neviđenim mogućnostima izdržavanja tonova

Slušajući ga kako peva, teško da bi se moglo naslutiti njegovo šumadijsko poreklo po majčinoj lozi. Ovaj muzički vunedrkind je slušao i zavoleo podjednakom ljubavlju i meksikanske, grčke, napolitanske, vranjanske, sevdalijske, vojvođanske, gradske pesme i romanse.

Preporučujemo

Cune ni tu nije stao: ovako širok dijapazon, raznovrstan repertoar i najveći estradni uspesi, ne stvoriše kod njega samozadovoljstvo. Istražujući najrazličitije muzičke motive, istražio je i sebe. Tako je otkrio skromnog kompozitora u svom biću i nazvao ga Nenad Lepeničanin.

Elem, kad vidite ovakav potpis na omotu ploče, znajte da je to Cunetova autorska pesma (Nenad je asocijacija na Predrag, a Lepeničanin simbolizuje mesto rođenja). Cune pseudonimom potpisuje  pesme: "Pod Avalom svi je znaju", "Šumadinka devojka", "Sirota je, bez miraza", "Morava me pesmom zadojila".

Svoje autorske pesme snima sredinom šezdesetih, kada je postao prvorazredna medijska zvezda. Doneo ih je manirom uzornog gospodina, mirnog muškarca koji ne luduje i ne pravi skandale.

Zapazili ste - Cune peva lako, bez naprezanja, prirodno, unoseći se u svaki deo melodije ili ukras sa podjednakom osećajnošću. I kad publika ne oseća njegovu pesmu, on uživa u svakom tonu.

Mekim baršunastim glasom izvijao je najlepše narodno pletivo sa neviđenim mogućnostima izdržavanja tonova.

Ovaj vanredno muzikalan čovek svojim pevanjem je nadgradio i najlepše Krnjevčeve i izvorne narodne pesme. Zato se, valjda, i ustručavao da svojim imenom i prezimenom potpiše nekoliko autorskih pesama.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)