Zoran Kalezić, lirska duša: 50 godina umetničkog rada (PLEJLISTA)

- Došao sam u Beograd sa dugom plavom kosom, pripremajući se za "Gitarijadu" - prisećao se pevač

Iz rodne kuće u Kosovu lugu poneo je čast i poštenje, majčinu ljubav i očeve golootočke muke. Odrastajući uz majčinu i bakinu tugu, navikao je na muku još kao dete. Čitajući "Tarasa Buljbu" i "Olivera Tvista", pripremio se za odlazak u veliki svet.

Preporučujemo

- Prve teško zarađene pare uložio sam u muziku. Radio sam najteže poslove da bih kupio prvu gitaru. U Podgorici sam krvavih i žuljevitih ruku vežbao "crnogorski G dur", skidao Reja Čarlsa i Toma Džonsa - seća se Zoran svojih muzičkih početaka.

Kada sam mu pokazao omot njegove prve ploče iz 1970, usledilo je pojašnjenje "stajlinga":

- Došao sam u Beograd sa dugom plavom kosom, pripremajući se za "Gitarijadu". Aca Stepić i njegova narodnjačka ekipa me ofarba u crno, podšiša, obuče odelo i, onako uplašenog, odvede na slikanje. Nisam sebe prepoznao na omotu prve ploče, izgledao sam kao da su me bumbari izujedali.

Kada je snimio svoj prvi hit "Moj život je tužna priča" iz 1971, kolege su se podsmevale a publika padala u delirijum. U Zoranovom pevanju bilo je i teških uzdaha, jecaja, podrhtavanja. Govorilo se - samo što ne izdahne na bini, a narod ga voli! Usledili su hitovi na skoro svakoj narednoj ploči sa najvećim kompozitorima: Aca Stepić (Uzalud te tražim, Čekaj me), Buca Jovanović (Kako je lepo u mom kraju, Da li još cvetaš rumena ružo), Šaban Šaulić (Smiri se srce, Kako da te zovem, srećo ili tugo), Ilija Spasojević (Ima neko ko misli na tebe, Ako odeš nek ostane ljubav), Božidar Ivanišević (Pivljanka), Kemiš (Dobro veče izgubljena nado, Stan' mladosti, Moj život je moje blago, Eh, da sam malo mlađi, Ne točite vina, Ne dam jutru bez tebe da svane), Rade Vučković (Moj dobri anđele, Podari joj bože sreću, Balkanska duša, Karta za nebo), Aca Korać (Šta radiš nedeljom popodne, Željo moja moj otrove, Nije me zaboravila, S ljubavlju tebi majko), Novica Negovanović (Dođi sine, pa se ženi), Miša Marković (Šta će meni vino)...

Zoran Kalezić je svih ovih 50 diskografskih godina, uporedo sa pevanjem, komponovao dosta lepih pesama i sebi i kolegama: "Vratiću se majko", "U nedelju udaješ se", "Nismo prvi koji se rastaše", "Zaboravi, zaboravi", "Breza", "Sto puteva i sto staza", "Ko te ljubi ove noći", "Sari druže prijatelju moj", "Srce moje gde ćemo nas dvoje", "Nije važno s kim si sada", "Noćas bih hteo", "Eh, kako bih voleo da te zorom budim", "Željna sam rodnog doma" (Silvana), "Možeš li bez mene ti" (Lepa Lukić). Zoran je komponovao i crnogorsku narodnjačku himnu "Željom moje srce gori da se vratim Crnoj Gori" koju je proslavio Ljubo Đurović.

Ovaj retko obrazovan i komunikativan čovek, šest godina je bio predsdenik Udruženja estradnih umetnika Srbije. Kada vidi ko se sve danas priznaje za estradnog umetnika, sebe doživljava isključivo kao narodnog umetnika, brišući epitet "estradni".

- Status i ugled se stiču radom i delima, a ne zvanjem. Svoju dušu i muziku delim sa publikom već pola veka. To poštovanje publike na svakom koraku, u vidu blagorodnog pozdrava i lepe reči, vredi više od svake titule - kaže Zoran Kalezić za Muzičku apoteku.

Zoran je jedna iskrena lirska i molska duša. Snimao je i klasične dvojkaške narodnjake, klasične šlagere, ritmične pesme, balade, starogradske, izvorne, moderne. Sve pesme (ima ih preko 300) imaju jednu zajedničku nit - Zoranovu setu. Nije snimio nijednu veselu pesmu. Zoranova najveselija pesma je ona izvorna - Oj vesela, veselice.

Dragom Zoranu, povodom prvih pola veka umetničkog rada, napisah ove stihove:

"Ti si tužna priča što dušu veseli i dobri anđeo što kiču prkosi.

Izgubljena nada ukusu svetine i bagrem beli iz Bucine sete".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)