Magla u narodnoj pesmi: Dim romantike ili dim bola (PLEJLISTA)

Proklinjasmo maglu ovih dana, kao da nam je bespovratno zarobila vazduh

Proklinjasmo maglu ovih dana, kao da nam je bespovratno zarobila vazduh. Polagasmo nade u vetar, kao da će taj najveći bludnik očistiti sve ono što smo mi zagadili.

Preporučujemo

I magla izgubi svoju romantiku!

"Duni vetre malo sa Neretve, pa rasteraj maglu po Mostaru.

Pozdravi mi moju milu Daru. Bi l' se Dara poljubiti dala.

Kakva bih se ja devojka zvala kad se ne bi poljubiti dala."

Ovo su stihovi neznanog Hercegovca zaljubljenog u lepoticu Daru, ćerku ratnika i trgovca Spasoja Vujovića koji je, bežeći od služenja u austrougarskoj vojsci, pobegao u Crnu Goru, pa u svet, učestvovao čak i u rusko-japanskom ratu. Po povratku u rodna brda kupuje hotel "Amerika" u Nikšiću u kome je radila i njegova prelepa kći. Dara je plenila lepotom, al' se nije poljubiti dala. Momcima je ostalo samo da prizivaju magijsku moć vetra sa Neretve.

Šta tek reći o možda najlepšoj ljubavnoj izjavi Božane vranjanke komšiji krojaču u pesmi "Magla padnala v dolina". Božana želi jeleče "od oko da go sašiješ", a krojač zauzvrat traži pogaču "so duša da go ispečeš".

"Magla pala na sokake kao testo gusta,

a ja zlatu u vajatu ljubim medna usta.

Dok treperi svetlost žuta, žmirka lampa stara,u vajatu malenome romantiku stvara.

Zašto rujna zoro svićeš tako rano,

znaš da nisam zlato moje ljubio odavno." (Ilija Petrović)

Pesmu je Milanče komponovao i otpevao '84, na radost svih ljubavnika koji slave maglu. Ovo je možda i najveselija pesma ovog legendarnog srcelomca. Ubeđen sam da će se u vekovima koji dolaze izučavati kao narodna izvorna pesma.

Ako rešite da bespovratno bežite iz ove naše magle i njenog "dima bola", neka vas isprati pesma Arsena Dedića i Tina Ujevića "Odlazak".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)