68. rođendan Mileta Kitića: Mile "kover" (PLEJLISTA)

Mile je, prvi  iz svoje folk generacije, osvojio mlađu publiku, zacario i u klubovima, i u diskotekama

Milojko Mile Kitić, peto i najmlađe dete majke Zorke i oca Bože, rođen je 1. januara 1952. u selu Cerani kod Dervente, prestonici šargije, bosanske tambure. Mali Milojko je počeo rano da tambura i pevuši po seoskim priredbama i kao član muzičke sekcije u osnovnoj školi. 

Preporučujemo

Sa 15 godina seli u Sarajevo gde završava srednju saobraćajno tehničku školu. U prestonici sevdaha počinje da peva i svira bas gitaru. Kao član benda "Prinčevi" i "Mlade Sarajlije" stiče višegodišnje kafansko iskustvo. Uz maestra Miću Radovanovića i njegove akademce iz "Mladih Sarajlija" postaje ozbiljan kafanski pevač, specijalista za grčku muziku.

Slušajući Mileta u "Hamam baru" i "Sarajki", legendarni Safet Isović je primetio: "Ovaj mali ozbiljno peva". I zaista, pevao je Mile sve muzičke žanrove, od sevdaha i Šumadije do aktuelnih kafanskih hitova. Sa Damjanom Babićem, kompozitorom i jednim od osnivača festivala "Ilidža", 1975. snima prvu ploču "Čija si ljubav". Narednih nekoliko godina snima pesme sa velikim kompozitorima: Buca Jovanović (Brigu brinem), Ljubo Kešelj (Sanjam li to možda ljudi), Nazif Gljiva (Ako te budu pitali, Jorgovani), Mijat Božović (Mala iz Novog Pazara - 2. nagrada stručnog žirija i publike  na Ilidži 80, Op kalo Ćuprikalo - Ilidža 82).

Sve su to bile dobre, prave narodne pesme, dobro otpevane, ali, Mile nije imao hita ni posle festivalskog uspeha i tridesetak snimljenih pesama na nekoliko ploča. Prilično razočaran u karijeru, razmišlja da ostavi pevanje. Odlazi kod roditelja u Ameriku i ostaje dve godine. Po povratku iz Amerike snima snima dve LP ploče, i opet bez pravog hita.

1984. pozvan je kao gost u Beograd na koncert Hanke Paldum. Otpevao je turu grčkih pesama, što se naročito svidelo Miletu Basu. Tako je na velika vrata ušao u "Južni vetar" mega-hitom "Čaša ljubavi" i postao je član udarne petorke (Sinan, Šemsa, Mile, Kemal, Dragana). Slede i "Hej, vi hitri bijeli dani", "Lažu me zelene oči", "Mogao sam biti car", "Hej živote, hej sudbino", "Ja neću lepšu", "Mi smo bili jedan život", "Svi kockari gube sve"', "Istinu ti u očima čitam", "Sasvim običan momak", "Sve su čaše ispijene", "Srećo što me ostavi", "Ćao Jelena", "Vuk samotnjak"... i još stotinak pesama, sve do '95, raspada Juge i "Juve" petorke.

Uplašen za karijeru, prelazi u PGP sa obradom grčke pesme "Ostaj ovde". Već na sledećem CD-u '97. godine snima pesmu Steve Simeunovića "Kraljica trotoara". Tom pesmom je, kako i sam kaže, drugi put rođen.  Sledeće izdanje je pomalo istorijsko - Mile postaje "001" izdanje "Grand" produkcije.

"Južni vetar" je napravio do tada neviđen cunami u narodnoj muzici. I pored bojkota od strane muzičkih urednika skoro svih radio i tv stanica (tada su sve bile državne, a muzički urednici uglavnom pismeni muzičari), pesme su ušle u narod. Kritičari su govorili da je počelo preterano arlaukanje i orijentalno zavijanje. Narod je pesme prihvatao na prvu, puneći koncerte na višegodišnjim turnejama. Sale i hale postaše male, ubrzo i najveći stadioni postaše tesni za "Juve" petorku.

Sećam se, urednik na "Studiju B" Aca Kostić, kada dobije ploču "Južnog vetra", slatko je slomi preko kolena, bez preslušavanja. Na Miletovu sreću, 90-ih godina, otvaraju se privatne radio i tv stanice i produkcije. Mile je, prvi  iz svoje folk generacije, osvojio mlađu publiku, zacario i u klubovima i u diskotekama. I najortodoksniji narodnjaci mu priznaju hrabrost u pretrčavanju žanrova i stilova.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)