Boki Milošević i njegova produžena duša: Dugovečan čovek rođen u najluđoj noći (PLEJLISTA)

Teško je naći dobrog pevača kome Boki nije svirao na ploči. Ostavio je hiljade pesama i kola oplemenjenih njegovim klarinetom

- Ja sam se rodio zahvaljujući jednoj krađi! U Leskovcu je živeo trgovac Petrović, imućan čovek koji je godinama imao radnju i šegrte. Jedno jutro kad je primetio da mu je radnja obijena, rafovi prazni, kasa razvaljena, dobio je moždani udar i umro. Žena mu, Vidosava, ostade udovica, sama sa sinom Gligorijem. Za mladu i lepu udovicu saznalo se i u Prokuplju, provodadžije obave svoje, i tako Vidosava postade treća žena moga oca Krste. Ja sam bio treće dete iz trećeg braka moga oca.

Preporučujemo

- Rodio sam se u najluđoj noći, 31. decembra 1931. Nadenuše mi ime Božidar, jer sam rođen uoči Božića. Da sam se rodio četiri sata kasnije, bio bih godinu dana mlađi - pričao je Boki Milošević za Muzičku apoteku.

Boki je odrastao u domaćinskoj kući zanatlija i vinogradara. U prokupačkom kraju berba je bila svetkovina. Dugo su se prale velike bačve tako što se u njih spuste deca sa četkama i priborom za pranje. Mali Božidar uživao u ribanju, propevao je da se sve ori. Deda Milan sluša i zadovoljno kaže: "Lep glas ima moj unuk. Biće pop, nema greške!"

Ubrzo je usledio i prvi aplauz na svetosavskoj priredbi. Boki je na školskoj slavi zapevao "Uskliknimo s ljubavlju".

Od oca je dobio prvi instrument, izbor je pao na violinu. Od oca je dobio i pve batine, i to zbog cigareta. Sa vršnjacima je propušio za vreme okupacije. Mislio je - ništa strašno, svila od kukuruza zavijena u novinsku hartiju. Kad ga je otac uhvatio, dobio je takve batine zbog kojih se nikad više nije latio duvana.

Boki je prvi i fatalni susret s klarinetom ostvario tek u svojoj 16. godini. Bilo je to posle oslobođenja na slavi kod popa Đoke na koju je pozvan i Dragi Aranđelović sa klarinetom. U jednom trenutku Dragi, već malo pripit, dohvati Bokijevu violinu i poče da struže po njoj. Bokijev pogled pade na njegov klarinet, dohvati ga i poče da duva. Desilo se čudo! Umesto ružnog zvuka čuo se jasan i lep ton. Čvrsto je zgrabio komad drveta, oduševio se, naprasno i zauvek zaljubio. Od tada je počelo Bokiievo druženje sa klarinetom. Danima bi stajao pred velikim trokrilnim ogledalom, posmatrao, ispitivao kako mu stoji. Majka se u čudu hvatala za glavu: "Crni sine, što ostavi onako divnu violinu? Po ceo dan mi probijaš uši, samo du, du duuu!"

U hotelu "Evropa" u Prokuplju gimnazijalci su imali priredbu na kojoj je i Boki svirao. Toga dana i Carevac je imao koncert u Domu Armije sa radijskim pevačima Vuletom Jeftićem, Danicom Obrenić, Anđelijom Milić. Posle koncerta tokom večere u " Evropi" Boki je zasvirao pred velikim majstorom...

Sve ostalo je istorija jednog burnog i briljantnog umetničkog života: magistar na klarinetu, profesor muzičke škole "Josip Slavenski", član "Beogradske filharmonije", od 1976. do 1980. šef VNORTS-a...

Teško je naći dobrog pevača kome Boki nije svirao na ploči. Ostavio je hiljade pesama i kola oplemenjenih njegovim klarinetom.

Poživeo je 87 godina. Nekoliko meseci pre odlaska izjavio je u mojoj emisiji:

- Mnogi se čude kako sam ostao vitalan do kraja. Tajna nije samo u duvanju supe. Duvao sam ja i 'ladnu supu. Ima nešto i mojoj produženoj duši, ima nešto i u mom karakteru, a to je brisač kojim brišem iz svog života sve one koji me ne poštuju.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)