Mića Teofilović povodom pola veka umetničkog rada: Još uvek snimam sa živim orkestrom (PLEJLISTA)
Znalo se - Mića i na svadbi, i na vašaru, izvodi kulturno-umetnički program sa dvadesetak ljudi u narodnoj nošnji
Mića Teofilović je rođen pre 65 godina u Pridvorici kraj Lajkovca, kraj reke Kolubare i legendarne Lajkovačke pruge. Tu je počeo da razvlači prvu harmoniku, tu je doživeo i vatreno krštenje u kafani i pod šatrom na vašarima.
- Pojačalo stane ili nestane struje, a mi pevamo da se šatra ne isprazni. Tada smo Era i ja svirali elektronku harmoniku, pevali i svirali i ženske i muške pesme. Dan i noć sam učio pesme i kola, moj mozak je upio više od svih kompjutera.Ušao sam u diskografiju sredinom 70-ih godina sa "Devojačkim i momačkim kolom". Kad sam snimio kolo, legendarni Ćole iz Diskosa reče da fali još nešto. To nešto je bilo pevanje uz kolo. Ja se setih "Ide Mile putićem i peva", pozovem Eru u studio i snimimo ploču. Tako sam otvorio eru - kolo uz pesmu, pesma uz kolo - kaže Mića za Muzičku apoteku.
Sa svojom ekipom punio je šatre i repertoarom i scenskim nastupom. Godinama je nastupao sa pevačkom izvornom grupom "Kolubarci". Znalo se - Mića i na svadbi i na vašaru izvodi kulturno-umetnički program sa dvadesetak ljudi u narodnoj nošnji.
- Nanosio sam se na mojim ramenima i harmonike svih boja i pevačica svih vrsta. Ono, kad pevačica stavi harmonikašu jednu nogu preko jednog ramena, a drugu nogu preko drugog ramena, ja sam radio desetak godina pre Brene i Saše. Oni to zovu "jahanje". A tek ovo: sviram harmoniku, jedna koleginica na jedno, a druga na drugo rame. Za razliku od Brene i Saše, ja svoje "jahanje" nisam ekranizovao - iskren je Mića.
Kada je pre tridesetak godina ispevao i snimio pesmu "Pevaj ujko, pevaj rode", dežurni lovci na šund proglasiše pesmu plagijatom sa prostačkim tekstom. A ja danas kad pitam Gocu Stojićević koji joj je najveći hit, ona kao iz topa odgovara - Pevaj ujko pevaj rode - iako je u pesmi bila gost i pevala samo refren. Pesma je obeležila milione svadbi i popravila krvnu sliku u novčaniku svim narodnjacima. Ova pesma je podigla i Radio Šabac u lidera "pozdrava, želja i čestitki", ali ga je na neki način i sahranila, jer je dosadila i "Bogu i narodu". U odbranu svog "ujke" Mića veli i ovo:
- Moju najslušaniju pesmu kritičari u prošlom veku proglasiše prostačkom. Danas slušamo u nekom modernom folku i reči kao što su "smrad", "kopile", "gaćice", "heroin"... Moj "ujka" mu danas dođe lepota nad lepotom. Dok sam živ pevaću narodnu muziku, a folirantima prepuštam folk.
Iako je godinama odsutan sa nacionalnih frekvencija, Mića i danas snima najnovije pesme isključivo sa velikim orkestrom u studiju. Mićina mera je najmanje petnaest živih instrumenata, baš kao "zlatnih" 70-ih i 80-ih godina. E, to se zove narodnjački fanatik.
Mića je dvostruki pobednik takmičenja "Ko zna više narodnih pesama i kola", bez nota i ostalih pomagala. Svakim svojim nastupom čuva autentičnost narodnih pesama i kola. U mojim radio emisijama doktorirao je na temu "Šta je autor hteo da kaže":
- Kada sviram i pevam tačno i u originalu, mlađe kolege misle da ja ne znam pesmu. Evo, na primer pesmu "Jedinac sam u majke" skoro svi pevaju i tekstualno pogrešno - "Ona, ona, nema MILIONA, vredi mlada tri careva grada." Kolege molim da dobro načulje uši i poslušaju prvu verziju pesme u izvođenju Milomira Delića - "Ona, ona, nema MINI ONA, vredi mlada tri careva grada." Poenta pesme autora Dragana Aleksića je devojka iz patrijarhalne kuće koja nosi duge haljine i ne zarezuje miniće - završava Mića svoju doktorsku ekspertizu originala.
Mića je mnogo više svestrani narodni nego estradni umetnik - harmonikaš, kompozitor, aranžer, tekstopisac, producent, pevač, muzički urednik, šef orkestra i pedagog. Iz Mićine umetničke radionice ponikli su neki novi virtuozi, poput Milana Jovanovića Jabučanca.
U 2020-oj eto i Miće uživo u Muzičku apoteku.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)