Jasna i Kanarinac, natpevavanje na plejlisti: Ljubav koja traje pola veka (PLEJLISTA)

Jedna duša u dva tela, a dva različita pevačka stila

Propevao sam iz inata gromovima! - kaže Kanarinac za Muzičku apoteku, i dodaje: - Pešačio sam desetak kilometara do škole. Vremenski uslovi u podnožju svrljiških planina bili su nepredvidivi, pa smo, mi - đaci pešaci - često bili izloženi nepogodama. Najviše sam se plašio da me gromovi ne uhvate u šumi kad padne mrak. Sve češće sam gromovima prkosio pesmom, koliko me grlo nosi. Gledajući sa ove distance, to su bili moji prvi korisni časovi vokalne tehnike.

Jasna je propevala, što bi rekao Arsen Dedić, "tek da joj prođe vrijeme".

- Svi moji su lepo pevali, naročito majka, rođena Sarajka i otac Sremac. Pevala sam i pre škole i u školi, na priredbama, igrankama, svuda. Tako raspevana uspela sam da uđem i u diskografiju i u Radio Beograd, i to, bez audicije.

Kanarinac je naročito voleo deda Radomirovu vodenicu, taj, kako kaže, idealni spoj zvuka i ritma njenih čeketala. Mnogo duguje i baba Ruži za jednu od svojih najpoznatijih pesama:

- Okruženje u kojem sam odrastao odredilo je pravac mog umetničkog rada. U našem domaćinstvu, pored ostalih domaćih životinja, najbrojnije je bilo stado ovaca. Baba Ruža, čiji sam miljenik bio, dala mi je nadimak "jagančar" po staroj pesmi "Oj, ovčare, beli jagančare" koja se pevala u svrljiskom kraju. Mnogo kasnije, kad sam postao poznat, snimio sam ovu pesmu, ali, dodao sam joj i nešto svoje. Uz pomoć ton-majstora Radio Niša usnimio sam efekte: zvuk medenice, blejanje ovaca i pastirsko dozivanje ovaca - "paćo, paćo, beeeee".

Jasni i Kanarincu posrećio se čuveni ilidžanski festival narodne muzike 1969. Na svom debitantskom nastupu Jasna osvaja prvu nagradu stručnog žirija sa pesmom "Malo cik, malo cak". Kanarinac odnosi nagradu publike i '69. i '70 sa pesmama "Ja te volim" i "Neverna moja ljubavi". Kanarinac je samo zapečatio status mega zvezde apsolutnom pobedom na "Beogradskom proleću" 1970. svojom autorskom pesmom "Budi mi devojka".

- To što sam pobeđivao na najvećim festivalima nikako ne znači da sam bio bolji od Safeta, Tome, Toze, Kvake, Šabana, Lepe... Jednostavno, i žiriju i publici trebalo je nešto novo. Monotono bi bilo kad bi samo Safet pobeđivao - iskren je Kanarinac.

Odmah posle trijumfalnih festivala usledilo je venčanje i svadba za pamćenje. Novine su objavile naslov "Kad se ženi ptiče kanarinče". Jasna i Dragan se sećaju najlepše želje jednog od dve hiljade svatova - DA OBELEJU KAO BELI SNEGOVI I DA OSTAREJU KAO STARA PLANINA.

I tako, Jasna i Kanarinac, ljubav koja traje pola veka. Jedna duša u dva tela, a dva različita pevačka stila. Kada bi se natpevavali, Kanarinac priznaje, ne bi imao šta da traži pored carice svoga srca.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)