69. rođendan Miroslava Ilića: Od stidljivog "slavuja" do "luckaste" zvezde (PLEJLISTA)

Na plejlisti su neke malo ređe pesme sa Mirovih prvih ploča

Miroslav Ilić je snimio toliko lepih Obrenovih, Aleksandrićevih i Vukasovih pesama da mu svake godine vaskrsne makar po jedna. Radeći osam godina na nacionalnom Fokus radiju, oživeo sam u emisiji Muzička apoteka i "Nije život jedna žena" i "Još te nešto čini izuzetnom". Miroslav je tada govorio: "Ja bukvalno visim u toj tvojoj apoteci, i ne mogu da se naodgovaram na pitanje - jel ti taj Milošević neki rod?"

Preporučujemo

Istine radi, teško je naći pevača narodne muzike koji ima tako masovne hitove kao Miroslav. Odrastajući u Mrčajevcima u bogomdanoj moravskoj dolini i čačanskoj kotlini, upoznao je svog komšiju i pesnika Obrena Pjevovića koji će mu postati putovođa i muzički otac. Ponosi se što je prve muzičke korake načinio u Obrenovoj putujućoj družini "Raspevana Šumadija". Vodali su ga kao atrakciju, "vunderkinda", zajapurenog plavušana koji u narodnoj nošnji sa šajkačom i šiljkanima zadene prst za prsluče i peva na koncertima "Odrast'o sam dole kraj same Morave, gde rastu cure plave i garave".

Na polugodištu osmog razreda, kad mu je bilo 15 godina, snimio je svoju prvu ploču sa pesmama Dragana Aleksića (jednog od najboljih harmonikaša tog doba) i Mlađe Uroševića, sedam godina pre "Devojke iz grada". O toj ploči i svom prvom ulasku u studio priča Miro za Muzičku apoteku: "Nekoliko meseci sam vežbao te tri pesme u kući Dragana Aleksića i onda mi zakazaše snimanje po ciči zimi u Nišu u dvokanalnom studiju. Vozili smo se rashodovanim kombijem čika Radojice sodadžije u kome duva na sve strane. Otac me ušuška u njegov kožuh da ne nazebem do Niša. Pre ulaska u studio sledi šok - obavezno izuvanje ispred studija. Razlog - ulazi u snimak svaki zvuk, pa i lupkanje cipelama! Da bi savladao užasnu tremu, na predlog Dragana Aleksića, drmnuo sam jednu mučenicu. Kad se pojavila ploča, setio sam se da nemam gramofon. Otac me stavi na bicikl, pa 17 kilometara do Čačka po gramofon."

Sličnu tremu imao je i na svom prvom festivalskom nastupu na čuvenoj Ilidži 1973. Snimio je pesmu Mijata Božovića "Zora zori i dan zabelio" uz svirku legendarnog Jovice Petkovića. Pesma je puštena sa razglasa, a Miro se nije pojavio na bini zbog nesavladive treme. Ipak, pesma je osvojila tri nagrade, iako pevač nije ni nastupio!

Tokom srednje škole i za vreme kratkih studija u Skoplju slušao je kradom Radio Luksemburg i uz kaubojce zavoleo i kantri muziku. Tako je još u ranoj mladosti oplemenio svoju "plavu seljačku krv" zbog čega i tokom karijere nije imao problema sa pomirenjem tradicionalnog i modernog. Na moje pitanje kako reaguje na kritike da se mnogo modernizovao i "otkačio" u načinu interpretacije, u stilu "evo ga sad i ovaj", Miro veli: "Ja ne spadam u onu vrstu magaraca koji misle da narodna muzika treba da se zaledi na čika Vuletu Jevtiću, pevanju u stavu mirno i pesmama o ovcama. I pesma prati tempo i ritam zivota, ali, treba samo folklorni temelj sačuvati."

Kao veliku sreću ističe i to što se rano oženio, u dvadeset i nekoj. Od početka je bio iskren prema svojoj Goci, predočivši joj šta će sve morati da istrpi ako uspe u pevačkoj karijeri. Kaže da bi odustao od pevanja i latio se hiljadu drugih poslova, samo da je posumnjao u Gocinu podršku.

Kada je vrag odneo šalu i uzdrmao temelje srpske nacionalne muzike, Miroslav je i javno progovorio i pohvalio se svojom doslednošću: "Ja sa ovima neću, pa makar i nemao posla. Neću saradnju sa desperadosima i novim apostolima folk muzike. Ja bih se rado odrekao i nekih mojih snimljenih pesama." Zbog toga su okoreli narodnjaci bili šokirani Miroslavljevim prisustvom u žiriju "ružičastih" zvezda.

Miro se i posle pola veka karijere ponosi pesmama koje će ga i fizički nadživeti, kao i brojnim solističkim koncertima sa kojima je počeo još 1981. Miro je jedan od prvih narodnjaka koji je prevazišao sale i počeo da puni dvorane i stadione.

U 21. veku zna se - 10. decembra je Miroslavljeva rođendanska žurka, uz maestra Mišu Mijatovića i njegov orkestar, "ludovanje" uz "Luckasta si ti", "Ludovao mahnit besan", "Nije život jedna žena", "Još te nešto čini izuzetnom", "Srce moje dobro nisi stalo", "Lažu da vreme leči sve", "Pozdravi je", "Vino točim, a vino ne pijem", "Šta sam ja u tvom životu", "Božanstvena ženo"...

Na plejlisti su neke malo ređe pesme sa Mirovih prvih ploča.

P.S.

Prijatelj mi ponudi dve karte za Mirov koncert. Uzeh karte i dadoh nekim mlađim ispisnicima. Nekako mi lepše da slavuja slušam sa ploče.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)