Kome smeta srbovanje u narodnoj pesmi: Bizarni razlozi sklanjanja pesama i pevača (PLEJLISTA)

Srbovanje u pesmi ne zabranjuju pripadnici nekih drugih, "ugroženih" naroda, nego pripadnici srpskog naroda "ugroženi" za svoje pozicije

"Pola veka Srbadija čeka da voz pođe na more da dođe.

Preporučujemo

Preko Crne Gore na Jadransko more, kamen seva Srbadija peva.

Oj lijepa Crna Goro doći će ti pruga skoro.

Crna Goro slobodarska lijepa ti je pruga barska.

To je čedo sestre dvije, Crne Gore i Srbije.

Aoj prugo, naša prugo, čekasmo te dugo, dugo.

Sitan kamen do kamena sa Avale i Lovćena".

Ova šaljiva, bezazlena i jeftina pesma umalo nije koštala glave Braću Bajić. Snimljena je pre pola veka za produkciju Diskos u jeku jugoslovenske euforije zbog izgradnje pruge Beograd Bar, a na vrhuncu pevačkog i estradnog uspona legendarnog dueta. U jeku proklamovanog "bratstva i jedinstva" suzbijano je i ono "s" od Srbadije. Andrija i Toma su zbog ove pesme, zbog pevanja u crkvenoj porti, zbog pevanja našoj dijaspori u Americi (za komunistički režim to je značilo pevanje četnicima), bili skinuti sa svih radio stanica, uz oduzet pasoš i zvaničan dopis saveznog SUP-a kojim se zabranjuje javni nastup u svim domovima kulture i bioskopima u Jugi. Kada im je vraćen pasoš i ukinuta zabrana javnih nastupa, na pitanje šta da rade sa etiketom "četničkih pevača", inspektor saveznog SUPA-a im je savetovao: "Pevajte, kao da se ništa nije desilo. Svaka buka za tri dana!"

Slično je prošao i Tozovac sa Jeremijom: "Selo mi je Toponica, drvena mi dvokolica, služio sam stari (ili stalni) kadar - artiljerija." Pesma u spomen i čast Jeremije Krstića iz Toponice kod Niša, šereta, trubača i isluženog tobdžije iz Balkanskog i Prvog svetskog rata. Ni urođeni šmekeraj ne pomože Tozi da se spase od progona DB-a. Zbrisao je preko grane, a kad se vratio prošao treniranje strogoće kao i Bajići. Pesma je po Tozinim rečima normalno emitovana, bez zvanične javne zabrane. Pesmu je snimio i Aca Trandafilović za Jugoton u ediciji "Solunske pesme".

Nikola Urošević Gedža je platio možda i naskuplju cenu zbog srbovanja u pesmi. Prvi put mu se to desilo još 1977. sa pesmom Buce Jovanovića "Povedi kolo Miloje da srce zaigra svima, povedi kolo sinovče nedeljom i blagim danima." Zbog reči "blagim danima" skinut je sa radija, ploča prodata u beznačajnom titažu u duetu sa Perom Grubićem. Pesmu je presnimio nekoliko godina kasnije tako što je reč "blagim" zamenio rečju "drugim".

Sredinom osamdesetih sledi nova neprijatnost za Gedžu. Snima pesmu "Svi gradovi i sva sela, tvojih reka bistra vrela, sve planine i ravnice, to je tvoje divno lice, oj Srbijo lepotice".

Reči pesme napisao je Sveta poeta, legendarni spiker i voditelj RTS-a. Pesma je nekoliko godina bila zabranjena na nacionalnom radiju, a snimljena je za RTV Ljubljana!

Ipak, najskuplju cenu u medijskom smislu Gedža plaća zbog snimanja pesama iz ravnogorskog ciklusa. Zbog 15 rodoljubivo-patriotskih pesama skrajnuto je 150 Gedžinih sentiša uz trajnu etiketu "četničkog pevača".

I Cune je imao grdnih problema zbog pevanja u inostranstvu. Zbog veštačkog komunističkog pariteta, Ivu Robića je pozvala Matica iseljenika Srbije, a Cuneta Matica iseljenika Hrvatske! Cuneta su emigrantske grupe izvrgavale ruglu, smatrale ga komunistom, a u Srbiji je proglašen četnikom. Po povratku sa turneje usledilo je "ribanje", snimanje pesama "Crni vrhu kraju od Srbije" i "Oj Vojvodo Sinđeliću" za lokalnu produkciju "Šumadija" iz Batočine. Cune pretpostavlja da su isti oni koji su ga proglasili četnikom, nekoliko godina kasnije nagradili Ordenom rada i Estradnom nagradom.

Tako je bilo juče, tako je i danas - srbovanje u pesmi ne zabranjuju pripadnici nekih drugih, "ugroženih" naroda, nego pripadnici srpskog naroda "ugroženi" za svoje pozicije.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)