Tako je govorio Milan Babić: 10 godina od odlaska gospodina pevača (PLEJLISTA)

Sećam se, poslednje Milanovo gostovanje u mojoj radio emisiji trajalo je tri sata. Mnogi slušaoci su se uključili uživo u program, kao i nekoliko Milanovih kolega

Milan Babić je aristokratskim ukusom branio dostojanstvo narodnog umetnika do poslednjeg daha. Nekoliko puta je gostovao u mojim radio emisijama. Poslednji put beše sa velikim povodom - trostruki cd u ediciji PGPRTS-a "Zapisano u vremenu". 

Preporučujemo

Milan se seća svog detinjstva u rodnim Goričanima i odrastanja u muzikalnoj čačanskoj kotlini: "I moja dikcija je nasledna, i to je dah podneblja. Najnepismeniji u mom kraju koriste svih sedam padeža i sva četiri akcenta. Mene je radio zadojio muzikom. Sećam se prvih detektora i slušanja radija sa bandere i radosti kad smo nabavili prvi radio, lampaš, trokrilac. Tačno sam znao u minut kad i gde počinje neka emisija narodne muzike. Kasnio sam u školu, propuštao ručak i večeru zbog narodnjaka na radiju. Još uvek ga čuvam u svojoj rodnoj kući na zelenom kredencu."

Milan je jedan od rekordera po broju trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda. Ipak, sa gorčinom primeti: "Naš nacionalni radio zadnjih godina sistematski radi upravo na gubljenju i potiskivanju nacionalnog muzičkog iidentiteta. "Karavan" je skraćen na pedeset minuta, a u noćnom programu emituje se uglavnom strana muzika. Dodvoravamo se Evropi njihovom anglosaksonskom muzikom! Kao da nismo svesni bogatstva našeg tradicionalnog folklora. Pitam se, da li smo zbog takvog podaništva manji ili veći u njihovim očima?"

O našem nekritičkom prihvatanju tuđih "vrednosti" svedoče i ove Milanove reči: "Ugasili smo legendarne muzičke festivale, i "Sabor" i "Beogradsko proleće" sa obrazloženjem da su prevaziđeni i nekomercijalni. Ali, zato na sva zvona hvalimo i uživo prenosimo na RTS-u "Egzit". I ne samo da ga prenosimo, nego ga i finansiramo iz budžeta! Koliko znam u Nemačkoj je održan samo jedan "Egzit", i trajno zabranjen. Zabranjen je i u mnogim drugim evropskim državama koje racionalno brinu o svojoj mladeži."

Sećam se, poslednje Milanovo gostovanje u mojoj radio emisiji trajalo je tri sata. Mnogi slušaoci su se uključili uživo u program, kao i nekoliko Milanovih kolega. Vidno razočaran statusom prave narodne muzike i pravog narodnog umetnika u Srbiji, reče na kraju: "Ispade da mi je minus što pevam muziku svog roda. Kako drukčije da objasnim činjenicu da nacionalne penzije dobiše i oni koji su ceo život proveli u inostranstvu i pevali muziku Amerike. Neki od slavodobitnika su potpuno nepoznati domaćoj javnosti, a mnogi "ovdašnji" moraše prvo u neku stranku da bi dobili penziju."

30. novembra 2009. Milan je zaspao večnim snom u svojoj fotelji.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)