Sećanje na Dragišu Nedovića: Sirotinja i nevolja kao inspiracija (PLEJLISTA)

Prvi koraci da ovaj veliki pesnik ne bude zaboravljen učinjeni su 1999. kada je održana Prva manifestacija "Dani Dragiše Nedovića", koja je 2002. prerasla u Festival "Dani Dragiše Nedovića"

Kada kompozitor i pesnik ostavi jednu pesmu da ga nadživi i ostavi trag u vremenu, to se smatra velikim uspehom, naročito u svetu sveopšte zasićenosti u kome ima više "pisaca" nego čitalaca, više "pevača" nego slušalaca, više "duhovnika" nego vernika.

Preporučujemo

Dragiša Nedović (1916 - 1966), što kao kompozotor, što kao pesnik, ima desetine onarođenih pesama: "Stani, stani Ibar vodo", "U lijepom starom gradu Višegradu", "Prođoh Bosnom kroz gradove", "Na Moravi vodenica stara", "Kosio sam seno dole kraj Morave", "Jesen prođe ja se ne oženi", "Jesi l' čuo mili rode", "Siromah sam druže", "Pesma harmonici", "Zasviraj mi frulo stara", "Odrasto sam dole kraj same Morave", "Bašto moja puna li si cveća"... Dragišine pesme su mnogi snimali i presnimavali u dubokom uverenju da su to izvorne narodne pesme (pesme nepoznatog autora iz davne prošlosti). S jedne strane to je greh prema autoru, s druge strane to je i najveći kompliment jednom autoru.

Ovaj siromašni i napaćeni Kragujevčanin, jedno od devetoro dece majke Gine i oca Andrije, stvarao je nove pesme u doba kada na ovim prostorima nije bilo ni struje, ni gramofona, na radija, ni televizije, ni zaštićenog autorstva. Rano je počeo da pevuši i piše, rano je i otišao sa ovog sveta, baš kao i svi njegovi. Dragiša je u ranoj mladosti bežao od sirotinje tako što je pešice obilazio lepote Šumadije, Bosne i Dalmacije. Mnogi ga pamte kao slabovidog čoveka u crnom odelu, sa šeširom i "jednom starom skršenom gitarom". Drugi svetski rat provodi u nemačkom zarobljeništvu, da bi po izlasku iz logora zaradio tuberkulozu, koja je u to vreme bila skoro neizlečiva. Svoju bolest je opevao pesmom "Pluća su mi bolna" u Zaimovom i Kvakinom izvođenju. Dragiša je, zapravo, morao da doživi pesmu da bi je napisao i komponovao. Dragiša je najbolji dokaz za moju davnu tvrdnju da pesmu ne stvara samo ljubav, nego i sirotinja i nevolja.

Dragiša nije bio pismen muzičar. Pevušio je stihove, verovatno, i ne znajući da stvara nove melodije. Dragišine pesme su propevale na pločama zahvaljujući ponajviše Miji Krnjevcu i Mići Stojanoviću. Tek kada su sve ove pesme postale onarođene, Dragišini naslednici i retki entuzijasti počeše da oživljuju njegovo stvaralaštvo. I, kako to kod nas obično biva, počeše i preterivanja sa Dragišinim sačuvanim rukopisima i pesmaricama. Naime, Dragiša je stihove svojih pesama zapisivao na papirićima, kovertama, salvetama. Na istim tim papirićima je zapisivao i omiljene narodne pesme koje je slušao na svojim skitanjima po Bosni i Dalmaciji. Dugo se ćutalo o Dragiši, a danas se Dragiši stavlja u autorstvo i što jeste i što nije.

Prvi koraci da ovaj veliki pesnik ne bude zaboravljen učinjeni su 1999. kada je održana Prva manifestacija "Dani Dragiše Nedovića", koja je 2002. prerasla u Festival "Dani Dragiše Nedovića".

I ove godine, Dragiši Nedoviću u čast, biće održan Koncert narodne muzike u petak 29. novembra od 20 sati u dvorani Knjaževsko-srpskog teatra u Kragujevcu. Program će uveličati Novica Negovanović, Snežana Đurišić, Radiša Urošević, Danka Stojiljković i mnogi drugi, uz orkestar "Kragujevac koncerta".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)