Zoran Popović gost Muzičke apoteke: Magistar sa Ibarske magistrale, majstor malo skupljih pesama

Ovo je emisija za ljubitelje neizlizanih pesama i neizvikanih pevača. Biće to otmeno bekstvo od masovnog i nametnutog ukusa

Zoran Popović je oličenje skromnog čoveka i izuzetnog pevača. Svojim uobičajenim imenom i prezimenom i ozbiljnim likom nije predodređen za zvezdu. Teško je zvati se tako uobičajeno i postići uspeh na estradi. Doduše, Zorana estrada i ne zanima. Toliko je otpevao veselja, da za estradu i nema vremena. Zoran ima urođen osećaj za retko i lepo u narodnoj pesmi.

Preporučujemo

imao je sreću da se rodi u živopisnom Vraniću, što kaže pesma - s one strane Lipovice, u okruženju vrhunskih kompozitora, harmonikaša i pevača: Buce Jovanovića, Radoja Mitrovića Barajevca, Ilije i Milije Spasojevića, Doce Ivankovića, Žike Marinkovića Šumca, Ljube Nedeljkovića, Milančeta Radosavljevića, Drage Popović, Milije Stankovića Broleta (jednog od prvih i najboljih Bucinih pevača). Već sa pet godina je zavoleo muziku, počeo da je sluša i pamti sa radija i veselja, u srednjoj školi je dobio i prvu harmoniku i sa dvadeset godina snimio prvu ploču. Bila je to pesma Mlađe Nikolića "Neveran sam tebi bio, al' sam te voleo" iz 1978. Na ovoj ploči prvi put je zasvirao legendarni Tomica Miljić sa svojim ansamblom.

Sledeću ploču snima 1983. sa Bucom Jovanovićem i udarnom pesmom "Da je meni ova pamet bila". Zoran je u video izdanju Muzičke apoteke ispričao zapažanje velikog Buce: "Falširaš na gore, ali ne zbog nemuzikalnosti, nego zbog treme!"

1985. snima ploču sa hit mejkerom Novicom Uroševićem sa nekoliko lepih pesama: "Nado, ima li te nado" (u ovoj pesmi nada nije ime), "Postao sam tata", "Ti u sebi ima nešto", "Izdao sam samog sebe". Zahvaljujući Novici Uroševiću ušunjao se i na čuvena veselja u požarevakom kraju, gde su ga prihvatili kao svoga. Pevao je i na veridbi Novičine ćerke i na vreme naučio kako se svaka pesma, pa i najritmičnija i najsporija, može pevati u dvojci.

1988. snima ploču sa Docom Ivankovićem uz Kemiševu harmoniku. Čućete kako je Doca napisao za desetak minuta jednu potresnu pesmu svojoj majci, vozeći se Ibarskom prema Stepojevcu: "Jato golubova što na krovu drema, jedini su stanovnici, majke više nema."

Zoran je svoju petu ploču, zasad poslednju i najnoviju, snimio pre skoro trideset godina, tačnije 1991. godine, kad se već uveliko ratovalo u bivšoj Jugi. Na ovoj ploči, snimljenoj u nevreme, našla se i jedna od najskupljuh tezgaroških pesama "Lažem sebe da mogu bez tebe". Retki su i vrhunski muzičari koji znaju da je Zoran Popović snimio original ove pesme, da je pesmu komponovao Doca Ivanković uz aranžman i orkestar Zorana Vlajića.

Dakle, repertoarski najpotkovaniji narodnjak, koji u svako doba zna da otpeva nekoliko hiljada pesama, snimio je samo pet ploča.

Zato će u video izdanju Muzičke apoteke otpevati pet malo skupljih pesama uz harmoniku Vlade Ilića Žarkovca:

"Teško je biti veseo, kad ti je srce tužno", "Otišo si u svet zbog nje sine", "Ti si žena što nemir donosi", "Mnogo suza u očima", "Kako da te sutra zovem".

Ovo je emisija za ljubitelje neizlizanih pesama i neizvikanih pevača. Biće to otmeno bekstvo od masovnog i nametnutog ukusa.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)