Sećanje na Cuneta: Gospodin aristokratskog kova (PLEJLISTA)
Na plejlisti su Cunetove interpretacije romansi i starogradskih pesama
Cune je snimio preko hiljadu pesama, a o Cunetovom životu moglo bi se snimiti preko hiljadu filmova.
Rođen je na današnji dan, 6. novembra 1932. u Kragujevcu. Cunetov otac Jovan, brica poreklom iz Kuzmina, bio je zapaljen komunističkim idejama u rukovodstvu fudbalskog kluba "Radnički". Pričao mi je Cune da su igrači bili toliko ostrašćeno "crveni" da su loptu i kopačke farbali u crveno, pa čak i golubove koje su pred svaku utakmicu puštlali da uzlete.
1936. sa porodicom se nastanjuje u Beogradu na uglu Cerske i Grčića Milenka, u okruženju zanatlija, intelektualaca, proletera i sitnih činovnika.
Radojka i Tine Živković su preko puta pijace "Đeram" imali kafanu "Zlatar". Zbog policijskog časa u kafani se sedelo od podne do sedan uveče. Roditelji su ga vodili na bozu ili klaker, ali on je više voleo muziku. Tu je i propevao.
Za vreme okupacije slušao je muziku i vesti na radiju marke "Telefunken".
Pre nego što je pala šestoaprilska bomba, otac je otrčao po tepsiju bureka.
Kada mu je šrapnel skinuo pramen kose, pomislio je: "Biću pilot!" Majka Radmila mu nije dala, htela je da joj sin bude pop.
Okupacija mu je bila najveća škola života. Priznaje da je švercovao bugarske cigarete - nabavi ih za 40, a proda za 43 dinara. Cigarete su kupovali nemacki vojnici. Od nekog bi dobio samo čvrgu i pljusku, a neko bi i platio. Da bi se ogrejao, krao je sa svojom družinom drva sa železničke stanice.
Posle rata, upisao je Trgovačku akademiju. U horu "Đoka Pavlović" našao je prijatelje koji su mu pomogli da nađe službu. Radio je kao pisar u kancelariji sa 13 žena! Kad god bi ulovio priliku , samo za njih, pravio je mali kancelariski koncert. Pevao im je šlagere, romanse i starogradske pesme.
Po povratku iz vojske bavio se boksom i fudbalom, radio u pošti, a od 1954. se bespovratno otisnuo u profesionalne pevače angažmanom u vršačkom hotelu "Srbija".
Sve ostalo je istorija jedne karijere građene odmerenošću i manirima. Sve je kod Cuneta bilo tako odmereno, sem glasa kome je svevišnji podario nekoliko oktava. Cune je jedini sa ovih prosrora koji je mogao da peva muziku svih meridijana! Što čuje, to i peva. Bez nota ispred sebe, ali sa notama u sebi.
Na plejlisti su Cunetove interpretacije romansi i starogradskih pesama. Ove pesme su skrajnute ružičasto-grandovskim cunamijem. Prozvaše ih "lipsanom vrstom muzike". Srećom, aristokratski ukus je uvek u manjini i ne takmiči se za rejting.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)