Drina u narodnoj pesmi: Lepša u stihovima nego u svom koritu (PLEJLISTA)

Drina nije samo hučna i nemirna reka, Drina je simbol bitisanja na nemirnom Balkanu

"Sa prozora moga gledam svako veče kako hladna Drina bez povratka teče.

Isto tako brzo prođe mladost slatka, odniješe vali ode bez povratka.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče.

Da milujem dragu kraj tvojih talasa i da slušam divnu boju njenog glasa.

Molio bih zoru da dugo ne svane i da vrati sretne izgubljene dane.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče.

Al' prođoše dani i odniješe sreću, teci, hladna Drino, gledati te neću.

I ja nekad ljubih pokraj tebe strasno, to je davno bilo, sada sve je kasno.

Stani, Drino, vodo, u srcu me peče, vrati moju mladost samo jedno veče".

Ovu pesmu je komponovao, otpevao i snimio Zaim Imamović 1971. na stihove Velimira Malovića. Pesma nije hit, ali priznaćete da je mnogo lepa. Drina je, što se inpiracije tiče, kao i majka: teško je napisati lošu pesmu o Drini.

Drina nije samo hučna i nemirna reka. Drina je simbol bitisanja na nemirnom Balkanu, granica država i carstava, nepresušna inspiracija ratnika, mostograditelja, splavara, putopisaca, pesnika. Drina je vododelnica i poslednje nade, jer, nada je uvek s neke druge strane.

I znani i neznani pesnici okitiše Drinu vencima slave. I kad je tekla krvava i slana od suza neutešnih majki, budila je i rađala nove pesnike. Neki pokušaše i da isprave "krivu Drinu". Zato je, valjda, Ivo Andrić i upozorio: "Sve Drine ovog sveta su krive, uvek će se ispravljati, al', nikad se ispraviti neće!".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)