Pevači bez svoje slike na ploči: Sve bilo je muzika (PLEJLISTA)

Podrazumevalo se da je pesma snimljena da bi se slušala. Ako se ne bi slušala, kao da i nije snimljena

"Mnogo godina dugih deli nas sad, drugi ljudi su ovde, drugi je grad. Da l' je ista k'o kad sam bio još mlad, da l' je ljubavi mnogo dala od tad? Sve bilo je muzika u vremenu tom."

Preporučujemo

Retki su imali privilegiju da snime gramofonsku ploču u vreme o kome pevuši Arsen Dedić. Podrazumevalo se da je pesma snimljena da bi se slušala. Ako se ne bi slušala, kao da i nije snimljena.

Nikakav vizuelni efekat nije dodavan na omotu ploče. Mala ploča, singlica, stavljala se u tanji ili deblji karton, sa crno-belim kockicama i žigom PGP RTB-a ili sa dugokljunom pticom, rodom, ("nova ploča") zagrebačkog Jugotona. Godinama je omot od kartona imao isti otvor u vidu kruga, baš kao ploča. Vidan napredak se desio u vidu jednobojnog omota sa prednje strane i bele poleđine sa ispisanim imenom i prezimenom pevača, autora i nazivom pesme.

Gospodin Mića Stojanović, pesnik, kompozitor, majstor umetničke fotografije i veliki autoritet u Jugotonu, predložio je čelnicima zagrebačke produkcije da se najzad pojave slike pevača na omotima ploča. Usledio je odgovor direktora: "A za kaj bi se slikali, nisu oni glumci, pjevači su tu da pjevaju. Sem toga, najljepšu pjesmu može otpjevati i najružniji pjevač".

Tih godina je šaljivi narodni pevač zavapio: "Mala moja nemam tvoje slike, kako ću te volet' otprilike".

Tek od 60-ih godina masovno se pojavljuju ploče sa slikama pevača. Jedan od prvih fotogeničnih narodnjaka beše Nestor Gabrić sa svojim legendarnim brčićima. Doduše, na dvadesetak ploča stavljena je ista slika, kao za ličnu kartu. I baš tako - sve bilo je muzika.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)