Jedna žena zaljubljena u pesmu, neizlečivo: Sećanje na Snežanu Đerdan (PLEJLISTA)
"Snežo, obećah ti da ću biti voditelj na tvom solističkom koncertu. Ti ode, a ja ću ispuniti obećanje"
13. oktobra 2019. utihnulo je zlatno grlo Radio Beograda i Radio Novog Sada, biser "Đerdanove" ogrlice, pedagog, lafica i duša od žene, Snežana Đerdan.
Snežana (devojačko Babić, udata Petković i Mulina, umetničko Đerdan) je rođena u na ušću Ibra i Zapadne Morave pre 56 godina, u komšiluku legendarnog kompozitora i harmonikaša Mihajla Cige Milovanovića iz Vitanovca. I Snežin deda je bio svirač u pokušaju. Naime, jedan čovek mu je u tuči odgrizao prst. Deda je bio pun miline kad je ugledao unuku kako svira na harmonici od papira i dugmića.
Snežin otac prodaje plac da bi ćerki kupio veliku crvenu harmoniku uz upozorenje: "Možeš da pevaš, samo ako ćeš i da sviraš". U harmonici je video ozbiljnost i zaštitu za žensko čeljade, mezimicu. Želeo je da mu ćerka bude nova Radojka Živković.
Glas o muzikalnom devojčetu iz Kraljeva stiže i do legendarne Mire Vasiljević koja je prima u prvu postavu "Đerdana". Sa 14 godina snima prvu ploču sa "Đerdanušama". Iz Snežinog glasa proključala je Šumadija u pesmama: "Lepe li su, nano, Gružanke devojke", "Dunje ranke", "Obraše se vinogradi", "Joj, mala, gde si bila"... Uporedo sa "Đerdanom" studirala je i uspešno završila Pedagošku akademiju. Toliko se identifikovala sa "Đerdanom" da je žrtvovala i devojačko i udato prezime zbog ovog umetničkog.
Pored Mire Vasiljević, snimala je sa najvećim muzičarima: Mijom Krnjevcem, Draganom Aleksandrićem, Petrom Tanasijevićem, Zaharom, Žarkom Pavlovićem Valjevcem, Draganom Kneževićem, Duletom Simovićem... Žrtvovala je diskografsko-estradnu karijeru i nove hitove zbog posvećenosti izvornim pesmama i radio-pevanju. Sa 18 godina je snimila Zaharovu pesmu "Jedna žena zaljubljena", koja je ubrzo postala narodnjački evergrin.
Devojka sa šatiranom plavom kosom i krupnim plavim očima ispod crnih obrva, mogla je da postane jugoslovenska zvezda. Na poleđini ploče pokazala je i duge noge, zbog čega se njen otac sedam dana nije pojavljivao na poslu. Dobrovoljno se povlači iz trke sa Lepom Brenom, poštujući očev zavet: "Ništa nemam draže ni lepše od tebe. Ako me obrukaš, obesiću se o banderu".
Kad joj se rodila ćerka iz prvog braka, napravila je trogodišnju pauzu, kad joj se rodio sin iz drugog braka, napravila je četvorogodišnju pauzu u karijeri. Porodica je bila ubedljivo na prvom mestu.
Sneža je dostojanstveno negovala pravu narodnu muziku. Vodila je računa ne samo šta peva, nego i kome peva. Status radio-pevača nije prodala za jeftinu popularnost u ružičasto-grandioznom glamuru. Dostojanstveno je nosila i najtežu bolest. Dolazila je pravo sa terapije u moje radio i TV emisije, na koncerte. Sećam se, na brzinu se našminka, pa joj trepavica upadne u oko. Sneža plače, a peva veselu pesmu "Oj, Coko, Coko".
Poslednjih godina se posvetila svom dečjem ansamblu, učeći decu pravoj narodnoj i duhovnoj pesmi. Ponosi se svojim sinom Petrom Mulinom, koji nastavlja porodičnu tradiciju kao solista Narodnog orkestra RTS-a.
Snežo, obećah ti da ću biti voditelj na tvom solističkom koncertu. Ti ode, a ja ću ispuniti obećanje.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)