Milanče Radosavljević: 75. rođendan neponovljivog srcelomca (PLEJLISTA)

Govorio je u mojim emisijama: "Ako treba da platim da bih pevao, neću ni da pevam"

Bejah šabački gimnazijalac kad me rođaci izvedoše u kafanu na vašarištu da čujem i vidim uživo, "onog". Šef orkestra najavi uz uobičajen tuš: "A sad Milanče Radosavljević". Pojavi se izraziti riđan, u odelu sa leptir mašnom, sede na barsku stolicu i poče odjednom da peva i svira na harmonici. U kafani nasta domunđavanje: "To je onaj!", "Svira sa ukočenim prstima!", "Udario ga grom, pa oživeo!". Tako sam prvi put upoznao i zavoleo Milančetov plačljivi glas i, još više, glas koji ga bije. Jer, ako hoćeš kolegu pevača da eliminišeš, najbolje da ga živa sahraniš, razboliš ili vampirom proglasiš.

Preporučujemo

Priznajem, Milanče je prvi pevač narodne muzike kojeg uživo slušah u kafani, prvi narodnjak koji mi se uvuče pod kožu. Doduše, tih godina se i mogao čuti uglavnom u kafani i pod šatrom. Na radiju su ga emitovali uglavnom u željama i čestitkama, a na jedinu televiziju nisu mogli da privire ni mnogo poznatiji od Milančeta. Sećam se, hvatala me jeza i blaga drhtavica kad na radiju zapeva Milanče.

Njegov glas kao da je širio čežnju, to najlepše osećanje, frekvencije su posebno vibrirale kad zapeva Milanče. Muzički urednici, čak i na Radio Šapcu, nisu imali potrebe da ga sami puštaju - tražili su ga slušaoci u željama i čestitkama.

Milanče je osetio svu lepotu i težinu života. Rođen u zbegu, na Miholjdan 1944. godine (u matične knjige upisano 13. oktobra), kada su partizani oslobađali Obrenovac. Sa 17 godina je počeo da peva i svira, da živi od muzike. Ispekao je zanat na najtežim svadbama i najvećim vašarima. Bilo mu je 33 godine kad je 1975. snimio svoju prvu ploču sa pesmom "Pozdravi, draga, sina". Snimio bi možda i ranije, al' mu mnogi tražili velike pare za prvu ploču. Govorio je u mojim emisijama: "Ako treba da platim da bih pevao, neću ni da pevam".

Prvih 6 pesama snima sa kompozitorom Acom Stepićem, ostalih 60-ak uglavnom sam komponuje na stihove svog najboljeg tekstopisca Branislava Cvetinovića Lakija. Pored Lakija, piše muziku i na stihove Stevice Spasića, Mlađe Nikolića, Živana Ćosića, Buce Petrovića, Pere Budimčića... U karijeri je snimio oko sedamdeset pesama, a tridesetak se peva u narodu. Teško je naći pevača koji na tako malo snimljenih ploča ima toliko onarođenih pesama, bez ikakve televizijske reklame. 

Milanče ima nepogrešiv osećaj za lirski tekst. Kad su Bucu Jovanovića pitali zašto ne komponuje neku i za Milančeta, rekao je: "Ovome ni ja nisam potreban". Šaban Šaulić je retko pohvalio javno nekog svog kolegu. Međutim, u emisiji "Balkanskom ulicom" izjavio je da uživa u Milančetovim pesmama, a naročito uz "Anđeliju" i "Ženu plave kose". Šaban je cenio Milančeta i kao kompozitora. Naime, tekst pesme "Žena plave kose" Šaban je komponovao za Mustafu Ezića. Ploča se pojavila tri godine pre Milančetove i nije se čula.

Milanče je do sredine 90-ih bio pevač lokalnih radio stanica: Šabac, Valjevo, Loznica, Inđija, Aranđelovac... U beogradskom etru nije postojao sve do pojave Jelene Milenković na Ritam radiju i Gorana Miloševića na Bontonu, Studiju B i Fokusu. Milanče je vaskrsao i postao nacionalna veličina tek na beogradskim radio stanicama.

Danas Milanče ima višemilionsku publiku. Slušaju ga i deca i gledaju k'o u sveca! Slušaju, i kad ga izda glas, kad se ne čuje. To se zove poštovanje! To je zahvalnost za Milančetovu iskrenost i čestitost.

I u sedamdeset petoj otvara i zatvara mnoge kafane. Stiže i da uzore, poseje, požanje, konstruiše, popravi, oteli, ispeče, nasadi. Za bolest i starost nema vremena.

To je taj Milanče! Da l' peva il' plače?

(Telegraf.rs/Goran Milošević)