Milan Babić: 76 godina od rođenja gospodina pevača (PLELISTA)

Imponovao je nepodnošljivom lakoćom pevanja, mekim, toplim, romantičnim glasom

10. oktobra 1943. u jednoj staroj odžakliji blizu Zapadne Morave u selu Goričani kod Čačka rođen je Milan Babić, četvrto i najmlađe dete majke Milijane i oca Gvozdena. Mezimče je hranjeno ljubavlju, maženo, paženo i domaćinski vaspitano. Majka Milijana je svog stidljivka budila i uspavljivala pesmom, a Milan je pevušio svojim učiteljima i drugarima u školi.

Preporučujemo

Čačansku gimnaziju završava 1962. godine i upisuje Mašinski fakultet u Beogradu. Tokom studija postaje član beogradskog KUD-a "Abrašević", a 1966. postaje solista Radio Beograda.

Oduševio je i najveće sluhiste prefinjenom dikcijom i akcentom. Pevao je s merom i ukusom, kao tipičan "državni pevač". Imponovao je nepodnošljivom lakoćom pevanja, mekim, toplim, romantičnim glasom. Iznad svega plenio je suzdržanom interpretacijom. Za svoju publiku uvek je imao obavezno odelo i kravatu. Mogao je i više od onog što pokazuje.

Snimao je trajne snimke i za RTV Sarajevo, RTV Novi Sad, RTV Skoplje, RTV Podgorica. 1967. izdaje svoju prvu gramofonsku ploču, singlicu za zagrebački Jugoton, sa vodećom pesmom "Sve od Šapca do Loznice" u duetu sa Anđelkom Mandić.

Dugo je čekao pesmu i ljubav svog života. 1985. snima svoj najveći hit "Baš mi se ne da", pesmu Blagoja Košanina na stihove lekarke Radmile Babić, Milanove najveće i jedine ljubavi. Milanovu stidljivost i povučenost nadoknađivala je Radmila svojom prodornošću i energijom. Probijala je Milana kroz estradne vode pune krokodila. Obično biva da muškarac probija ženu. U Milanovom slučaju, međutim, žena je probila muškarca! Kada velika ljubav plane u poznim godinama, posledice su nepredvidive. "Praćke i strele sudbe obesne" prvo pogađaju Radu, tri godine zatim i Milana. Lekari mu saopštavaju brutalnu dijagnozu i prognozu sa tačnim datumom Radmiline smrti. Milan je venuo za Radmilom i zaspao večnim snom u svojoj fotelji.

Svevišnji mu je podario lepu smrt, ćerku Jovanu, Sina Branka i stotine lepih pesama: "Stani, stani Ibar vodo", "Baš mi se ne da", "Rame uz rame", Ako me ostaviš", "Gospode dragi", "Selo moje malo", "Kako ću istinu priznati sebi", "Ko će te čuvati jedina moja", "Dan bez tebe", Pusti me da živim", "Pođi sa mnom u moju Srbiju", "Samo da si rekla", "Jesen stigla ogolele grane", "Plače žica ge", "Ostanimo prijatelji", "Neveni", "Svakog dana svake noći", "Kaži mala"...

Sve ove pesme i najveća esnafska i državna priznanja i nagrade, ne bejahu dovoljni da Milan dobije nacionalnu penziju. U mojoj radio emisiji izjavio je sa ogorčenjem da su nacionalne penzije u Srbiji podobijali mnogi muzičari koji su stvarali i promovisali muziku Amerike.

Sećam se da smo početkom ovog veka osnovali društvo "Koreni" koje se bavilo očuvanjem i zaštitom narodne muzike u Srbiji!!!

Sa žaljenjem mogu da primetim da je "Exit" pobedio "Korene".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)