Hoćemo li u Šabac na vašar: Pesma stara koliko i vašar (PLEJLISTA)
Šabački vašar je, u godinama dok se muzika slušala, bio najveća berza narodnjaka pod otvorenim nebom
Tek kad uđeš u narodnu pesmu, i to onu izvornu, neznanog autora, računaj da si živeo. Šabački vašar živi više od jednog veka, taman koliko i pesma koja ga je ovekovečila.
Preporučujemo
Šeki Turković gost Muzičke apoteke: Glas pun sete i dobrote (PLEJLISTA)
Festival narodne muzike "Beogradski sabor" (1) posle višedecenijske pauze se obnavlja (PLEJLISTA)
"Hoćemo li u Šabac na vašar" - zapevaše bogati šabački trgovci, obučeni u Beču i Pešti, spremajući se na najveću stočnu pijacu u Evropi. Uzimali su fijaker posle provoda sa "cigančicama, živim žeravicama".
Bogatim ljudima ne vredi braniti, ponešto i sami izbegavaju - stare babe i šljivovicu. "Stare babe za bećare slabe", a "šljivovice piju pijanice". Zato u prvim verzijama ove legendarne pesme sa šabačke kaldrme, tzv. starogradske, nema kao kod Šabana i novijih verzija "da idemo da se napijemo", nego "da idemo da se provedemo". Provod je podrazumevao mnogo više od napijanja.
Trebalo je videti ženski ansambl "Ribice", ogrnut samo ribarskom mrežom. A tek nabacivanje kolutova na patku - "ko nabije, taj dobije". Tragom ovakvih konvencija, u šatrama je uvedeno pravilo: pevaljka sme da se pipa, osim masnim rukama. U šatri kod Žike Rakića nisu mogle da pevaju bliznakinje rođene istog dana, ali su zato pevale bliznakinje od kojih je jedna starija 15 godina.
Na šabački vašar se tradicionalno ulazi skupljenih ramena. Kad udari žega na Malu Gospojinu, od prašine nema spasa. Nešto je povoljnija situacija kad "okiši u Šapcu, kao što kiši u listopadu na otocima". E, tad u pomoć priskače šabački šeret Bora Žabac koji u ribarskim čizmama, za bakšiš, prenosi ljude na leđima, "krkače"!
Šabački vašar je, u godinama dok se muzika slušala, bio najveća berza narodnjaka pod otvorenim nebom. Okačiš svoj plakat, pa ga brani! Bila je to zdrava konkurencija, i pevača i svirača i šatordžija. I najsiromašniji seljak i najteži udarnik mogao je da priušti kilo pečenja i pevaljku u krilo.
Otkad muzika poče da se gleda, i Srbijom zavladaše gladne oči voajera. A voajerima ne treba sabornost, pa ni gužva sa šabačkog vašara.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)