Festival narodne muzike "Beogradski sabor" (1) posle višedecenijske pauze se obnavlja (PLEJLISTA)

Festival je okupljao najveće autore, najpopularnije izvođače i instrumentaliste novokomponovane narodne muzike, zasnovane na izvornoj narodnoj tradiciji

Festival "Beogradski sabor" je, posle sarajevske "Ilidže", najveći festival narodne muzike na prostorima bivše Juge. Nastao je u Beogradu polovinom 60-ih i intenzivno trajao do kraja 70-ih. Okupljao je najveće autore i najpopularnije izvođače i instrumentaliste novokomponovane narodne muzike, zasnovane na izvornoj narodnoj tradiciji, naročito na Šumadiji i sevdahu.

Preporučujemo

Pokazalo se da Ilidža, koliko god bila velika, nije mogla da podmiri narodnjačku žeđ. Čelnici PGPRTB-a su pokušali da nadmaše Ilidžu. Koliko su u tome uspeli, procenite sami. "Ilidža" ima kontinuitet, "Sabor" se obnavlja posle četrdesetogodišnje pauze. Srbija, svakako, vapi za državnim reprezentativnim festivalom prave narodne muzike. Krajem oktobra 2019. očekuju nas dva polufinalna takmičenja i finale obnovljenog "Beogradskog sabora".

Muzička apoteka će, u iščekivanju novih i pravih narodnih pesama, podsetiti na nekoliko besmrtnih od pre pola veka:"Imam nano dva dilbera", "Na livadi skupile se devojke", "Odrasla sam ovce čuvajući", "Dočekaj mi majko svate", "Idu putem dvoje ne govore", "Mito bekrijo", "Šta u srcu kriješ", "Nema te nema", "Života nema bez tebe"... Priznaćete, ovako na prvu, sve same izvorne pesme. Srećom, znaju se njihovi autori: Pera Tanasijević, Radoslav Graić, Mija Krnjevac, Mića Vojnović, Jozo Penava. Pomenuti ni slutili nisu da će ih ove pesme nadživeti. Primera radi, legendarni kompozitor Radoslav Graić je pesmu "Zašto dušo ne dođeš" na festivalu "Beogradski sabor" 1969. dao Vasiliji Radojčić. Malo ko je verovao u tu pesmu, delovala je dosadno, na ploči je pogrešno upisan naslov (Zašto dušo ne pođeš). A na kraju - pobedi Mita bekrija! I Vasiliju, i Graju, i naslov!

(Telegraf.rs/G. Milošević)