Spasoje Dukić, pevač unikat: Sedam godina od smrti narodnjačkog naivca (PLEJLISTA)
Nikad se nije pojavio na televiziji, a onarodio tolike pesme: "Oj livado oj zelena", "Momačka pesma"...
Pevač unikat - eto, to je Spasoje Dukić. Nikad se nije pojavio na televiziji, a onarodio tolike pesme: "Oj livado oj zelena", "Momačka pesma" (Prolazi nam mladost, sve leto za letom, mi neoženjeni ostadosmo eto), "Slavuj peva u zoru", "U selu bejaše ciganka stara", "Šumadijo naš đerdane", "Bolje da se sreli nismo", "Početak je ostao iza nas daleko", "Čuj devojče plavojče"...
Preporučujemo
Sećanje na Jovicu Petkovića (2): Narodna kola nenadmašnog virtuoza (PLEJLISTA)
Sećanje na Jovicu Petkovića (1): Smederevac koji je oplemenio bosanski sevdah (PLEJLISTA)
Spasoje Dukić (09. 01. 1938. - 15. 09. 2012.) je rođen u selu Gornji Dubac u dragačevskom kraju. Propevao je još kao đak pešak, tumarajući pored krajputaša svaki dan po desetak kilometara. Rano napušta školu i posvećuje se pesmi. Prvi značajan javni nastup ostvaruje pobedom na takmičenju "Mikrofon je vaš" u Kraljevu. Spaletovu pobedu je najavio legendarni voditelj "Karavana" Petar Slovenski. Postaje član prve putujuće muzičke družine "Raspevana Šumadija" Obrena Pjevovića. Tu upoznaje svoje buduće saradnike, pevače i kompozitore - Dragana Aleksića, Radeta Bogićevića, Novicu Negovanovića, Sidu Marković, Stanojku Joksić, Gvozdena Radičevića...
Sa najmaštovitijim harmonikašem tog doba, Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca, snima pesmu "Oj livado, oj zelena" i izbija u sam pevački vrh 60-ih godina.
U vreme kad se pevalo bez mikrofona i ozvučenja, Spasoje je bio jedan od vodećih pevača u Srbiji.
Prvi je šumadijski pevač koji je proslavio staru gradsku pesmu "U selu bejaše ciganka stara". Zbog ove pesme imao je dosta posla i u Hrvatskoj.
Jedan je od prvih šumadijskih pevača koji je zapevao na Ilidžanskom festivalu.
Prvo pojavljivanje Novice Negovanovića na ploči bilo je baš na Spasojevoj "Momačkoj pesmi" iz 1967.
Svojim arhaičnim pevanjem obeležio je početke posleratne novokomponovane šumadijske pesme. Spasojevo pevanje je, za današnje muzićke kritičare, oličenje seljačke naive, sa dosta "zanošenja" i pomeranja akcenata sa prvog na drugi slog. Ali, valja imati na umu da u Spasojevo doba nije bilo ni producenata ni aranžera u studiju. Snimalo se na "tri-četiri", posle napornih tezgi, bez studijskog uvežbavanja, pa kako ispadne. A ispadalo je sa puno duše, i kada je dikcijski i akcenatski bilo nakaradno.
Spasoje je na svom pevačkom vrhuncu doživeo problem sa polipima, koji ga je pratio kroz celu karijeru. Zato i nije mogao da diše na nos, disao je na usta i pevao! To ga je unesrećilo i usamilo, učinilo neženjom.
Spasoje je pored besmrrnih pesama ostavio i sinovca Veroljuba Dukića, sjajnog pevača, pravaog kafanca najšireg repertoara. Na spomeniku svom stricu je napisao - Ovaj spomenik podižu oni koji vole Spasoja i njegove pesme.
(Telegraf.rs/Goran Milošević)