Pisma ostadoše samo u pesmama, a neka se njima merila popularnost pevača! (PLEJLISTA)

Polovinom prošlog veka ne samo da je bilo hiljade pesama u kojima se pominje pismo, nego je popularnost jednog pevača zavisila od broja pisama koji dobije na kućnu adresu

"Knjigu piše od Kotora Janko, te je šalje u kršnu Kladušu.

Preporučujemo

To kad čula lijepa đevojka, dovatila divit i hartiju, te načini knjigu na koljenu svom draganu od Senja Ivanu."

Čitajući Višnjića, Vuka i Njegoša, neupućeni u jezik i istoriju našeg roda, pomislili bi da smo najpismeniji narod na svetu. Koliko smo "knjiga" ispisali u vreme kad je golubova glava bila sigurnija od čovekove.

Još od najstarijih vremena golubovi služe kao glasnici. Pomorci starog Egipta su golubovima slali obaveštenja o svom povratku. U staroj Grčkoj i Rimu, po svedočenju Tacita i Herodota, golubovi su glasnici ratnih vesti.

I tokom srednjeg veka pismo i golub služe kao sredstvo veze. U opkoljenim gradovima često su bili jedina veza sa spoljnim svetom. I za vreme Prvog svetskog rata Nemci su, primera radi, imali oko 120.000 golubova pismonoša. Pisma se i dalje proizvode, golubovi i dalje lete, ali, sve je manje ljudi koji pišu pisma.

Stigli su novi glasnici, gotovo nevidljivi i bezvučni, a tako halabučni. Ti novi glasnici su ubili najlepše osećanje u čoveku - čežnju. Naše majke su pogledale pismo sina, ratnika i vojnika. Sestre su čeznule za bratom koji se otisnuo u tuđinu, a tek devojke za mladićima u vojsci... Vernost je bila na proveri.

Vojska se služila i duže od godinu dana, pa kad Milanče svojim plačljivim glasom zapeva: "Što mi nekad pismo ne napišeš, mnogo sam te draga poželeo" , stvori se slika vojnika koji cuva stražu, brinući da li devojka čuva zakletvu.

Polovinom prošlog veka ne samo da je bilo hiljade pesama u kojima se pominje pismo, nego je popularnost jednog pevača zavisila od broja pisama koji dobije na kućnu adresu. Na jednoj od svojih prvih ploča Šaban Šaulić je napisao svoju tadašnju adresu u Šapcu - Avde Karabegovića 46! Slušanost jedne radio emisije se merila brojem pisama slušalaca.

Slušaoci koji nisu mogli da dođu do radija, pismima su slali pozdrave, želje i čestitke. Slušanost pesme se između ostalog merila i glasovima slušalaca putem pisama.

Da li se i ljubav mogla izmeriti na osnovu pisma i napisanog? Duško Radović nam ostavlja upzorenje: "Volite se i kad niste zajedno. Ko se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim će."

(Telegraf.rs/Goran Milošević)