Životinjsko carstvo u narodnoj pesmi: Posle ovaca, zavolesmo i paukove i vukove (PLEJLISTA)

Jedino me još teši ona Isusova: "Ne boj se, malo stado!" - piše Goran Milošević

Narodni pevač je, izgleda, potrošio sve svoje emocije prema ovcama. Od tolike ljubavi prema tim belim nevinim stvorenjima, izumreše i poslednji ovčari.

Preporučujemo

I Stojadinka je davno ošišala svoje ovce.

Primećujem, naše stado je sve manje, a ovnova predvodnika sve više. Oko malog stada svađaju se orli i sokoli, a mi devojaka za zulum nemamo.

Lepa Sneža je digla ruke od ježa, čim je čula da se žaba popela na banderu i češe ..cu o trofaznu žicu.

Kad su divlje svinje čule da je stari vuk još u punoj snazi, došetaše sa šabačkog korzoa u Knez Mihailovu. Kad tamo, imale su šta i da vide: mali pauk ispleo veliku mrežu i navalio na životinje, redom: liju, zmiju, golubicu, sve što se kreće i sve što neće.

Ohrabri se jedna divlja svinja, pa upita pauka:

- A koga ti misliš da usrećiš tako mali?

- Pa, sebe! - odgovori pauk.

Jedino me još teši ona Isusova: "Ne boj se, malo stado!".

(Telegraf.rs/Goran Milošević)