Himzo Polovina: 33 godine od smrti slavnog sevdalije (PLEJLISTA)

Himzo je preminuo 5. avgusta 1986. na koncertu u Plavu, posle petog bisa od posledica srčanog udara

Mnogi su pevali sevdah, tehnički i bolje od njega, ali, on je živeo sevdah, tumčio sevdah, snagom umetnika i intelektualca. Doktor Himzo Polovina  (11. 03. 1927. - 05. 08. 1986.) neuropsihijatar i pevač, čije se ime i 33 godine posle smrti izgovara sa strahopoštovanjem, jedno od osmoro dece majke Ivanke i oca Mušana, rođen je u Mostaru, voljom Božjeg promisla, da ovekoveči i Šantića i njegovu Eminu.

Preporučujemo

Prvi susret sa iskonskim sevdahom doživeo je kada je otac okupljao porodicu u bašti i pevao uz šargiju. Došavši u Sarajevo počinje da studira neuropsihijatriju i postaje član studentskog KUD-a "Slobodan Princip Seljo". Večito gladan narodne baštine, odlazi u najzabitije krajeve Juge i sakuplja zapise narodnih izvornih pesama. Bio je, bez preterivanja, sevdalijski Vuk Karadžić. I kad je počeo da snima ploče sa narodnom muzikom, nisu ga zanimale novokomponovane pesme ni estrada. Samo sevdah blizak orijentalu i islamskoj tradiciji.

Sa KUD-om dolazi u Kragujevac, 50-ih godina prošlog veka, i u jednoj kafani prvi put čuje pesmu "U lijepom starom gradu Višegradu". Ne bude lenj, zapiše je na papiru, i po dolasku u Sarajevo snimi je na ploči sa Šerbom i ekipom. Potpisao je autora Dragišu Nedovića, ali je izbacio jednu bitnu strofu:"Ustaj, isprati me, moram da putujem, u Srbiju idem svome rodnom gradu. Za tobom ću Kiko večno da tugujem, zašto sam te samu ostavio mladu." Uporedo je snimao pesme za arhivu Radio Sarajeva, na malim i velikim pločama, i lečio pacijente kao doktor neuropsihijatar. Nikada svojim bolesnicima nije prilazio samo kao lekar. Mnogo češće je nastupao kao prijatelj, sin ili roditelj.

Jedan je od pionira muzikoterapije na ovim prostorima, naročito u Bolnici za mentalnu rehabilitaciju "Jagomir" u Sarajevu. Pacijentima je pevao sevdah, puštao im pesme koje zaista leče dušu ili makar mogu da uteše, ponekima možda i da skrate muke. Zato i vama dragi prijatelji, u ovo doba sveopšte halabuke i životinjskih krika iz farme, na zdravlje prepisujem pesme ovog retkog umetnika i humaniste. I njegov glas i njegov pogled deluju tako smirujuće.

Himzo je bio beskrajno duhovit čovek, mogao je danima da zasmejava ljude. Odu tako on i njegova Fata na medeni mesec, i, posle 15 dana, Fata mu kaže da mora prekinuti odmor i da će roditi! Himzo joj veli da bi to bio polumesec, a ne medeni mesec. A Fata će ti njemu - pa ti si polovina, tebi je dovoljno i četiri i po meseca da postaneš tata.

Umro je 5. avgusta 1986. na koncertu u Plavu, posle petog bisa od posledica srčanog udara. Nije doživeo ni šezdesetu, a produhovljenim i intelektualnim izgledom ostavljao je utisak starijeg čoveka. Njegov način pevanja je neponovljiv i pokazuje da u muzici i u životu ne važi uvek i samo - ko jači taj i bolji. Možeš i da šapućeš, ako imaš šta da šapućeš, i ako ti ljudi veruju.

(Telegraf.rs/G. Milošević)