Milorad Marinkovic: Poslušajte šta je napisao jedan osećajan policajac (PLEJLISTA)

Danas ćemo predstaviti opus Milorada Miće Marinkovića, najviše ogovaranog pevača među policajcima i najviše ogovaranog policajca među pevačima

Pesme Buce Jovanovića plene tihom setom. To su tužne životne priče sa maestralnim aranžmanima poput narodnjačke simfonije. Buca je znao da pogreši u izboru pevača, ali u izboru tekstova je bio gotovo nepogrešiv.

Preporučujemo

Danas ćemo predstaviti opus Milorada Miće Marinkovića, najviše ogovaranog pevača među policajcima i najviše ogovaranog policajca među pevačima. Rođen je 16. jula 1952. na obroncima Povlena kod Kosjerića. Po završenoj školi u Beogradu počinje da radi kao saobraćajni policajac. Regulisao je saobraćaj na najprometnijim raskrsnicama u Beogradu.

Jedan je od najboljih učenika legendarnog Jovana Bulja. Koga je Mića pojurio motorom posle učinjenog prekršaja, taj nije mogao pobeći. Kasnije se bavio saobraćajnom pedagogijom na televiziji u emisiji "Čik pogodi - saobraćajac". Godinama se bavio ispitivanjem kandidata na teorijskom i praktičnom delu vozačkog ispita. Proveo je vreme i u specijalnim jedinicama za kontradiverzionu zaštitu.

Posle trideset dve godine verne službe u MUP-u, otišao je u zasluženu penziju. Više je koristio mikrofon nego pendrek. Pevao je i pisao pesme i kad mu najteže beše. Gubio je svoje najbliže, plakao i pevao, upozao Bucu Jovanovića, kome nije bilo teško da prepozna snagu njegovih životnih stihova.

Jedna od najlepših Bucinih pesama "Spomenar" iz 1985. nastala je iz pera i duše ovog osećajnog policajca. Mića voli da kaže: "Uplela je u njih draga pramen svoje plave kose." Stihove je posvetio Veri, svojoj rano preminuloj ljubavi i životnoj saputnici.

Mića je hteo i da otpeva i snimi "Spomenar". Usledio je još jedan bič sudbine: baš kada se spremao da snimi pesmu, umire mu majka. Tako je pesma, možda i nezasluženo, otišla u ruke Šekija Turkovića i postala njegova lična karta.

Šeki je snimio sa Bucom još tri Mićina teksta. Naročito se izdvaja potresni "Medaljon": "Na grudima mojim draga medaljon od zlata sja. I u njemu dva imena, zaljubljeni ti i ja. Šta od sreće ostalo je, pitam svoje oči snene, dok u zlatnom medaljonu ja milujem uspomene." Pevao je, čim skine uniformu, u kafanama oko Lipovice i duž Ibarske magistrale.

Tako je upoznao i Bucu, Azeminu, Tomu, Kvaku, Safeta... Safetu je 1987. napisao pesmu "Dva jarana". Bući je, već vidno bolesnom, nekoliko puta recitovao na uvce te stihove. Kad je na harmonici "uhvatio" melodiju i harmoniju, postavilo se pitanje ko će to otpevati.

Mića je odgovorio pesnički: "Sve ptice pevaju, samo je teško slavuja naći." Buca je pozvao Safeta. Za veče su snimili Safetovu poslednju ploču u Beogradu. Bio je to poslednji oproštaj dva jarana uz mnogo pića i mnogo suza. Buca je ubrzo umro, a u Jugi se zaratilo.

"U dugom nizu prolaze dani, mladosti naše bledi sjaj.Okasni negde na ljutoj rani, Cigane, druže, pesmu nam daj!On sa svojom ja sa svojom tugom,poći ćemo kroz svitanje sivo,al' pamtiću da sam s jednim drugomizgubljenu ljubav oplakivo." Samo ovo da je napisao, zaslužio je pomen u Muzičkoj apoteci.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)