Kočijaš u narodnoj pesmi: Da li jedna reč može da pogospodi ugođaj? (PLEJLISTA)

Da li jedna reč može da promeni ruho pesme? - tema je današnje Muzičke apoteke Gorana Miloševića

Teško da jedna reč može da utiče na urbani ili ruralni karakter pesme. Koliko reč "selo" može da je poseljači, toliko i reč "gospodin" može da je pogospodi. I pesma ima karakter, kao i čovek. I kako pevaš, i šta pevaš, i gde pevaš, i kome pevaš - sve to određuje karakter pesme.

Preporučujemo

I najotmeniju pesmu može da uprostači mesto i način donošenja. Uostalom, neko se veseli u čamcu, neko tek u splavu, neko se čuva samo za "Kolarac", a nekom je lepo i u kočijama. Kočijaša je, doduše, sve manje, a psuje se sve više.

"Psuje k'o kočijaš" je srpska narodna izreka. Kao da predsednici, novinari, lekari, psihijatri i ostale "časnije" profesije - psuju manje. O vozačima i pandurima bolje i da ne divanim.

Vratimo se kočijašima. Ostali su uglavnom u knjigama i ponekoj pesmi. Ja odabrah, kao i uvek, deset.

Jednu od njih vam na zdravlje prepisujem:

"U jednom gradu, negde daleko,

kočijaš stari svoju tugu krije.

Na svakoj svadbi mladence vozi,

a on se nikada ženio nije.

Na njenu svadbu pozvaše njega,

mladence srećne da vozi gradom.

Pred svetom tada nasmejan beše,

ali u srcu plak'o je kradom.

Ona je davno udata žena,

da je zaboravi ne može još.

Kočije stare sve ređe vozi

i jedva zaradi poneki groš.

Zaljubljen beše u jednu ženu,

dao joj prsten i svima rek'o:

Jednog će dana nas na venčanje

u kočijama odvesti neko!"

Tekst - Slavomir Adamović

Muzika - Buca Jovanović

(Telegraf.rs)