Sećanje na Mišulu Petrovića i njegove "Bećare" (PLEJLISTA)

Danas se navršava šesta godišnjica smrti čuvenog Mišule, a Goran Milošević posvetio mu je ovo izdanje Muzičke apoteke

Milojko Petrović, čuveni Mišula, jedan je od izdanaka čačanskih "Bećara". Rođen je 1946. u raspevanoj moravskoj dolini i čačanskoj kotlini. Rano je zavoleo pesmu, kolo, harmoniku.

Preporučujemo

Sedamdesetih godina prošlog veka u Čačku se održavao festival "Sedam naših dana". U okviru festivala, jedan od sedam dana bio je posvećen mladim nadama i tom prilikom je Mišula osvojio prvo mesto sa pesmom Časlava Đokovića "Ne mogu bez tebe, ne mogu sa tobom". Ovu pesmu je iste godine snimio Miroslav Radovanović i postao pevačka zvezda, a Mišula se otisnuo u "Bećare".

Svi članovi ansambla bili su i pevači i svirači: Stanimir Stojanović - Cane Mušo, Janjo Dramićanin, Dragan Čakarević Čakara, Živko Savić... Uveseljavali su dizanje rogova, babine, rođendane, slave, svadbe, ispraćaje, sabore, vašare, organizovali koncerte u zemlji i inostranstvu. Uvežbavali su i izvodili višeglasno pevanje. Naročito su bili atraktivni kada bi svaki član pevao po jednu strofu. Uvek su dolazili na svirku prethodno uvežbani.

Bećari su imali sve podatke o kumu, kumi, starojku, bližoj familiji, komšijama, naročito o njihovom muzičkom ukusu. Znali su, poput iskusne abronoše, čime se gosti bave, koja su im interesovanja, čak i velike ljubavi. Dok ne krenu porudžbine, kroz dijaloge i prozivke su "skenirali" i uveseljavali goste.

Mišula je izjavio u Muzičkoj apoteci da su "Bećari" opslužili više od tri miliona ljudi, od kojih je dva miliona bilo u pijanom stanju! Zbog njihove velike zauzetosti, mnogi mladenci su odlagali veselja ili ih zakazivali radnim danom. 90-ih godina su stari "Bećari" digli ruke od posla, kada su im na svadbi u Konjevićima jedni gosti tražili četničke, a drugi gosti tražili partizanske pesme.

Mišula je jedan od prvih na ovim prostorima pokrenuo privatnu diskografsku kuću "Zvuci Galaksije", a zatim i tv "Galaksija 32" iz Čačka. Bio je neviđen patriota i lokal-patriota, posvećen do kraja očuvanju narodne baštine. Toliko je voleo narodnu muziku da je znao u gluvo doba noći da me pita za neku pesmu.

Jedan je od prvih vlasnika televizije koji je moju Muzičku apoteku sa radija preneo na TV. Radio je mnogo i brzo. Tako je i završio, na današnji dan, 2. jula 2013. u slupanoj "škodi" kod Mladenovca, sa svojim kamermanom, žureći da što brže emituje najavu "Sabora".

(Telegraf.rs)