Jugu je osvojio nezaboravnim hitovima: 12 godina bez Mehe Puzića, ljudine i sevdalije (PLEJLISTA)

Meho je voleo i Tita i partiju. Bio je iskreni i ubedjeni levìčar do kraja

Mehmed Meho Puzić (24. jul 1937. - 25. jun 2007.) je jedan od najomiljenijih narodnjaka na prostorima bivše Juge. Samo ime Mehmed u muslimanskoj tradiciji označava hvaljenog čoveka, dostojnog slave. Meho je bio baš takav reprezent svog imena i časne porodice iz Odžaka u bosanskoj Posavini.

Zahvalan sam Bogu što mi je omogućio da upoznam ovog dragog čoveka još na Raspevanoj jeseni Radio Šapca. Za razliku od svojih zvezdanih kolega, naročito sevdalija, koji su imali jednu distancu prema publici, Meho je bio nepopravljiv narodski čovek. Voleo je sve ljude, voleo je pesmu, voleo je životinje, lov, voleo je svoju majku i suprugu Hanku. Majku je spominjao u mnogim pesmama, a supruzi je ostao veran do poslednjeg uzdaha. Zadnje što je izgovorio bilo je: "Hanko, umrijet ću ti!"

Preporučujemo

Meho je voleo i Tita i partiju. Bio je iskreni i ubedjeni levìčar do kraja, budući da je još kao dete izučio za zidara i, tek kad su ruke ogrubele, zamenio je mistriju za mikrofon.

Meho je bio veći sevdalija u životu nego u pesmi. Nije pevao sevdah na nivou Safeta i Zaima, ali je, za razliku od pomenutih kraljeva sevdaha, sa lakoćom pevao i balade, rumbice i druge moderne narodnjake.

Poslušajte u izboru Muzičke apoteke i neke Mehine evergrine, što bi rekli neki novi klinci, "kulturiška" narodnjake: "Žena prijatelja mog", Plakala si sinoć", "Ja ne znam gde je ona", "Žena prijatelja mog"...

Teško mu je pao raspad Juge. Kad smo se već podelili i zaratili, dostojanstveno i gospodski se povukao iz balkanske pljuvaonice, bez otrovnih strela prema Srbiji.

Upokojio se na današnji dan pre 12 godina. Svojim pesmama i sebe je učinio besmrtnim.

(Telegraf.rs/Goran Milošević)