Očevi su im vrhunski pevači, a oni su nasledili njihov muzički gen (PLEJLISTA)

Možda je i muzikalnost kao šlog - koga strefi, strefi - piše Goran Milošević

Ništa varljivije od vremena, sudbine i gena. I muzički gen je - kako kod koga. Od pevača je teško naći sina dobrog kopača, a dobrog kopača je često nasleđivao sin pevač. Možda je i muzikalnost kao šlog - koga strefi, strefi.

Mladen Petrović Kosmajac je okoreli dvojkaš, narodski čovek i šatorski šoumen. Svojim unikatnim glasom, kao iz kace, pravio je razliku i na radiju i pod šatrom. A tek gestovi i grimase! Nikom sličan. Pored Radeta Kosmajca, uveliko formiranog pevača i svirača, Mlađa je vinuo i mlađeg sina Stefana u pevačke zvezde, i to one Grandove. Stefan je jedan od retkih "grandovaca" koji može da donese pesmu i emociju Buce Jovanovića.

Slična je situacija i sa Marinkom Rokvićem. Sinovi mu, em muzikalni na tatu, em lepi na tatu. I dobro su podelili stilove. Marinkovi temelji su sevdah i Šumadija. Doduše, kad se otac malo modernizovao pesmama "Skitnica" i "Ti za ljubav nisi rođena", Nikola i Marko su nastavili sa urbanim zvukom.

Marinko i Nikola Rokvić/ Foto: ATA Images

Pokojni Ljuba Nedeljković je oličenje suptilnog šumadijskog dvojkaša. Pevao je tiho i setno, godinama bio jedan od udarnih pevača Radoja Mitrovića Barajevca. Ljubin sin Saša je nešto sasvim drugo i pored neverovatne fizičke sličnosti sa ocem. Kada se pojavio ludih 90-ih, mnogi su ga videli na pevačkom tronu. I savršena dikcija i sjajan triler. Onako plavkast, postao je jedan od najpoželjnijih na romskim svadbama.

Dragi Domić stariji je potomak čuvenih šabačkih Cicvarića. Malo je snimao, a mnogo lepo pevao, ubijao falsetom, naročito narodnjake sa šlagerskim prizvukom. Poslušajte pesmu "Nataša", prelepu baladu Hasana Dudića u aranžmanu "Generacije 5", koju je Dragi stariji snimio 1984. Tvrdim da će kad tad postati mega-hit. Dragi mlađi je u svom izrazu pokazao svu širinu talenta. Što kaže narodna pesma: "Gde će kruška da padne, nego ispod kruške".

Dragi Domić/ Foto: ATA Images

Ikona sevdaha, Zaim Imamović, živi kroz svoje antologijske pesme. Za života je postao mera aristokratskog ukusa. Njegov sin Nedžad je godinama sledio očeve staze, sto kao gitarista u VNORTS-a, što kao solista. I Zaimov unuk Damir prenosi bosanski sevdah na neke nove klince.

Ima mnogo razloga zbog kojih ne bih svoju decu savetovao da budu pevači.

Ima i jedan razlog u korist pevača. Ako vrediš, pevaćeš i kad umreš.

(Telegraf.rs)