Kralj kafana i šatora i prethodnik svih muzičkih Šarenica: Slobodan Betulić Betula (VIDEO)

Doktor za narodnjake Goran Milošević u svojoj emisiji "Muzička apoteka" ovog puta ugostio je jednog od nekrunisanih kraljeva narodnjaka

Betula je jedan od poslednjih svestranih i autentičnih stvaralaca prave narodne muzike. Tvrdim da je u 21. veku stvorio više pesama trajne vrednosti od mnogih grandioznih produkcija.

Preporučujemo

Ovaj rasni Šumadinac iz Grivca, epicentra Šumadije, ispričao je u video izdanju Muzičke apoteke kako je dogurao "samo" do sedmog razreda osnovne škole.

Kada mu je nastavnica istorije lupila šamar, napustio je školu i više se u nju nije vraćao. Betula i ne žali za klasičnom školom, kaže za sebe da je pametniji od mnogih "diplomiranih volova". Uostalom, narod ga je proglasio kraljem i doktorom kafane i  šatre, i ne bi menjao svoj doktorat za ove zvanične, najčešće plagirane.

Rano je počeo da svira u sviralice, sam je učio i harmoniku. Betulin otac se protivio da mu sin bude harmonikaš, jer je već okusio taj hleb i znao je kako je biti svirač. Popnu te na drvo, pa seku drvo, popnu te na seno, pa zapale seno.

POGLEDAJTE OVDE BETULINE NAJVEĆE HITOVE:

Ubrzo je Betulin apsolutni sluh i osećaj za lepo eksplodirao. Počeo je da svira i peva, komponuje i piše stihove, i za sebe i za druge, organizuje narodne manifestacije. Postao je i kafanac, boem, voditelj, šoumen.

Neviđenom rečitošću upoznaje milion ljudi. Glas o Betuli stiže i do velikog RTS-a, Rice, Graje i ostalih autoriteta. Tačno pre 30 godina na najvećoj, i jedinoj tv tog doba, krece Betulina "Čaša vode sa izvora" - prethodnica svih šarenica. (polažem autorstvo na "prethodnica svih šarenica")

Betula dovodi u studio RTS-a talentovanu sirotinju i seljaciju: pesnike, glumce i slikare naivce, izvorne pevačke grupe, kulturno-umetnička društva, šarenilo našeg sela - narikače, dudulace, lajkase...Pruza šansu talentovanim mladim pevačima koji nemaju para za kompozitora i reklamu.

Na "Časi vode" su ponikli: Svetlana Veličković, kad ni "cvetak" nije bila, Đani, kad je bio samo Radiša Trajković, Rada Manojlović, kad je bila ćerka Betulinog ispisnika, Dragi Domić, kad je bio sin očevog imena i prezimena, Jelena Tomašević, kad je pevala "Lepe li su nano gružanke devojke" i desetine današnjih estradnih zvezda.

Betula je sa svojom "Časom vode" okadio i osveštao zapuštene domove kultura po zabitima Srbije gde estradna noga nije nikad  zakoračlila. Pored živog Ljubiše Pavkovića znao je da zaustavi Veliki narodni orkestar od 20  akademskih instrumentalista. Razlog - falšira jedan od petorice violinista! Skoro četiri sezone Betulina "Časa vode" išla je na RTS-u, krenula i na satelitu.

Emisiju je u prošlom veku vodio legendarni Sveta Vuković, a u dvadeset prvom veku "Času vode" ekskluzivno vodi Goran Milošević. Betulin talenat i, naročito, njegova iskrenost do bola, iritirali su sve više uštogljene čelnike velike televizije.

Najurili su ga sa RTS-a, iako je za njihovu diskografsku kuću snimio stotinak pesama, što na svojim pločama, što za svoje kolege: "Nemoj da mi sina miluješ po kosi", "Nemoj neko decu da mi dira", "Svi kažu eno ga pijan", "Majko, pusti mene da ja idem kući",  "Moralo je biti prvi put", "Vekovima žubori Morava", "E, moj đede"... Betula je i u pesmi surovo iskren.

"Imam dosta prijatelja koji me ne vole" je tipičan narodnjački šlager. Mislio sam da je tom pesmom pobedio i samog sebe. A onda me početkom ovog veka dotukao pesmom "Teško meni bez mene". Tu pesmu sam zalepio za odjavnu špicu moje radio emisije "Muzička apoteka".

Pitao sam se, šta pustiti posle ovakve pesme? Posle ovakve pesme i ja sam napisao pesmu o Betuli: "Ako hoćeš da ti pesma ko šlager zablista, moraš biti bar pijanac, kad već nisi pijanista." Zbog Betule su sevali noževi, pucali pištolji, lomljene i čase i vilice, rušena bračna gnezda. Trpela je Betulina duša sve udarce, sem nepravde i prostakluka.

Dobrovoljno se izolovao sa svetlih bulevara i velikih televizija. Njima je velikodušno  prepustio "šarenice", koje se, primećujem, razmnozavaju kao amebe. Skoro sve tv sa nacionalnom frekvencijom emituju neku svoju "šarenicu", sa nepodnosljivo istim pesmama i napadno istim likovima. A Betulu mrzi da dokazuje svoje autorstvo.

Vratio se u sve prazniju Šumadiju i među sve praznije ljude. Pokušava da ovo malo ćirilicno stado vrati izvoru i sabornosti. Od Bumbarevog brda, kraj Gružanskog jezera, napravio je etno selo gde i danas sa svojom harmonikom, čuvenom "belkom", okuplja poklonike nezamućene Čase vode sa izvora.

Vest da je Betula onomad izboden nožem objavljena je i u dnevnicima televizija sa nacionalnom frekvencijom. Za njih Betula nije postojao kao nepresušan stvaralac. Gladni krvi, bili bi najzadovoljniji mrtvim Betulom.

U video izdanju Muzičke apoteke poslušajte (namerno kazem poslušajte, jer ako nećete da nas slušate, ne morate ni da nas gledate!) Betulinu istinu života ispričanu sočnim izrazima i ponekom psovkom. Doduše, pored Betule svaki voditelj je suvišan. I Dostojevski bi teško mogao da isprati ovakvog "Karamazova".

(Telegraf.rs)