Muzička apoteka: Narodne pesme bez refrena (VIDEO)

Poznati radio voditelj Goran Milošević, otkrio je koje narodne pesme su bez refrena

Postoji šablon po kome klasična narodna pesma treba da sadrži forspil, tri strofe i, kao najvažnije, refren. Ako se refren ponovi više puta, i ako se neke reči u refrenu napadno ponavljaju, smatra se, naročito u 21. veku, da će pesma zaživeti. Primera radi, Viki Miljković u pesmi "Mahinalno" reč "mahi" ponavlja 35 puta!

Miroslav Ilić, u jednoj relativno novijoj pesmi, sintagmu "dajem reč" ponavlja 15 puta. U izvornim narodnim pesmama, dakle u pesmama nepoznatih autora, gotovo da nema refrena. I u hiljadama novokomponovanih narodnih pesmama, iz 50-ih, 60-ih i 70-ih godina prošlog veka, nema napadnog ponavljanja da bi se pesma što pre i što brže zapamtila.

Preporučujemo

Odabrao sam 10 pesma bez refrena koje su ušle u antologiju narodne muzike.

Atipičan duet Bosa Ovuka i Rade Bogićevic snimili su početkom 60-ih pesmu "Po gradini mesecina ko' dan" koja se i sluša i peva u jednom dahu.

Pesmu "Zarasle su staze moje" autora Miće Stojanovića snimilo je, posle Nestora Gabrića, više od 20 izvođača. Ja vam preporučujem i  na zdravlje prepisujem da čujete kako je svira Novica Negovanović, a peva Safet Isović.

"Lepu vodeničarku" je ovekovečio pesnik i kompozitor Dobrivoje Ivanković, a snimio pre pola veka Rajko Jovicić (pogrešno piše Jovićević) uz ansambl Mileta Stojanovića Lovca.

Prvi veliki hit u karijeri urbane legende Silvane Armenulić bila je ćirilična pesma "Nad izvorom vrba se nadnela". Mnogi profesionalni muzičari ne znaju da su ovu pesmu komponovali Braća Bajić.

Pesma koja je proslavila Nedeljka Bilkića svakako je "Krčma u planini". Reči pesme je napisao operski pevač Miroslav Conkić gledajući u antigravitacione obline krčmarice Mare u brdima iznad Travnika. Poslušajte prvi snimak ove pesme uz ansambl Radojke i Tineta Živkovića.

"Devojku iz grada" Obrena Pjevovića i Dobrice Erića odbili su da snime veliki pevači tog doba - Cune Gojković, Aca Trandafilović i Dobrivoje Topalović, sa narodskim obrazloženjem da je pesma prelepa, ali malo dosadna. Današnji klinci bi rekli - smarajuća. Pesma ima 6 strofa i traje duže od 6 minuta i postala je lična karta Miroslava Ilića.

Petar Tanasijević je napisao pesmu "Jutros mi je ruža procvetala" pre 60-ak godina. Mnogi su je snimali, a u Muzičkoj apoteci poslušajte izvođenje Goce Stojićević uz Veliki narodni orkesrar RTS-a.

"Jesen stiže rana" autora Mije Krnjevća, po mnogima je himna seljačke Srbije. Još kad je Cune zapeva...

Skoro sve pesme Dragiše Nedovića pisane su bez refrena, a postale večiti hitovi, evergrini. "Stani, stani Ibar vodo" se uveliko tretira kao narodna izvorna pesma, naročito kad je peva Milan Babić uz harmoniku i orkestar pod upravom maestra Ljubiše Pavkovića.

Kad je Buca Jovanović ostao bez Šabana Šaulica u svom pevačkom jatu, mnogi su mislili da je završio kompozitorsku karijeru. Međutim, 1985. Buca je komponovao za Šekija Turkovića još jednu svevremensku pesmu " Spomenar" na reči pesnika, inače emotivnog policajca, Milorada Marinkovića.

I da ne zaboravim, da li znate kako se zove deo između kraja strofe i početka refrena? Zove se - pa kaze...

(Telegraf.rs)