Bila je toliko promiskuitetna da je se i sopstvena ćerka odrekla, a znala je kako da porazi muškarce

Čuvena holivudska zvezda je bila toliko ohola i besosećajna, da je ćerka napisala knjigu u kojoj se zahvaljuje Bogu što se mlada udala i pobegla od majke

Američka glumica Beti Dejvis (1908-1989) je bila jedna od najboljih glumica Holivuda, a proslavila se u više od 100 filmova.

Preporučujemo

U to vreme šoubiznisom su dominirali muškarci, a ona je bila dovoljno odlučna i hrabra da se pobuni protiv sistema u kom su dobre glumice bile malo plaćene.

Mnogi glumci koji su se pobunili u tom trenutku, ostali su na ulici, ali Beti je bila toliko popularna da brojni filmski studiji nisu želeli da je se odreknu.

Od tridesetih godina kada se pojavila na prvom setu pa do kraja karijere, glumila je u velikom broju filmova, a 11 puta je bila nominovana za Oskara, dok je dobila dva - za film "Opasna" 1936. godine i film "Jezebel" iz 1939. godine.

Iako je od njene smrti prošlo više od 30 godina, ona je i danas jedna od najcenjenijih glumica američkog filma, a proslavila se ulogama bezosećajnih, pakosnih žena koje su joj odgovarale jer je ona bila svadljiva, prgava i netolerantna osoba.

Od malih nogu je bila agresivno i svojeglavo dete, dok je njena sestra već u 7. godini duševno obolela. Njen otac ih je ubrzo napustio i oženio se drugom ženom, dok je Beti branio da upiše glumačku školu, jer je želeo da se ona što pre uda.

S obzirom na propali brak njenih roditelja, njoj brak nije bio prioritet, pa joj je majka pomogla da upiše glumu. U srednjoj školi bila je prava lepotica i koketa, a očarala je mnoge. U isto vreme imala je oholo držanje i bila je veoma samosvesna.

Verila se za studenta Jejla, ali je 1927. godine prekinula veridbu. Ubrzo se verila s mladim biznismenom Čarlsom H. Anslejem, koji ju je ostavio jer joj je karijera bila bitnija od ljubavi.

Tek u jesen 1931. ukazala joj se prava prilika – uloga u filmu "Čovek koji je igrao boga" studija "Warner Brothers".

Njena majka, koja ju je do tada uspešno upozoravala da nevinost čuva za brak, sve je više strahovala da će Bet u Holivudu popustiti pred izazovima, pa ju je savetovala da se uda.

Mladić Harmon Nelson s kojim se viđala u Njujorku ju je 1932. godine zaprosio i ona se udala za njega.

Nelson, koji je radio kao pijanista u plesnom orkestru, a potom nastupao u holivudskim noćnim klubovima, nije bio dorastao ambicioznoj i tvrdoglavoj supruzi. Brzo joj je dosadio, pa je počela da ga vređa i ponižava.

Nezadovoljna brakom, Bet se užasnula kad je početkom 1934. otkrila da je trudna. Nije se dugo dvoumila, pa je abortirala, bojeći se da joj ne promakne uloga u filmu"Magla nad San Franciskom", koju je na kraju i dobila.

Počela je da dobija sve bolje uloge, pa je od šefa Džeka Vornera tražila veće honorare i bolje scenarije, a pretila je i da će da raskine 7-godišnji ugovor. Studio je dobio na sudu, ali je ona skrenula pažnju na podređen položaj glumica, dok joj je studio davao sve bolje uloge kako ne bi skrenuo negativnu pažnju medija.

Zaljubila se u reditelja Vilijama Vajlera i 1938. godine zatrudnela sa njim. Nikome ništa nije rekla, pa je ponovo abortirala, a kada je završila sa snimanjem filma "Jazabel", prekinula je avanturu sa njim. Vajler je ipak bio njena najveća ljubav, iako nikome to nije priznala.

Bet je uplivala u nove romanse, a 1939. godine njen suprug je shvatio da od tog braka nema ništa i razveli su se.

1940. godine se potpuno neočekivano udala sa Artura Ostina Farnsvorta, koji se opijao i tukao je, a ona ga je varala kad god je stigla.

U oktorbu 1941. godine postala je prva žena Američke filmske akademije, a na toj pozciji bila je samo tri meseca, jer je dala otkaz.

U sukob je najčešće dolazila s rediteljima i kad god je mogla, pokušavala je promeni scenario i prilagodi ga svojoj ulozi.

Rediteljima je to njeno uplitanje u posao bilo nepodnošljivo pa su nekada izbijale takve svađe posle kojih je ona napuštala snimanje.

Tako je na snimanju filma "Stara poznanica" pokušala da nagovori mladog reditelja Vinsenta Šermana da promeni nešto u scenariju, ali on je nije poslušao. Bet ga je tada zavela, što joj nije bilo lako jer je imao i ženu, a i zanosnu ljubavnicu – Džoan  Kraford.

Ipak je uspela da ga odvuče u krevet, a posle ga je ucenjivala da će obavestiti njegovu suprugu o tome ako ne prihvati njene zahteve za promene u scenariju. I naravno, poslušao ju je.

Kod kuće više nije imala problema s ljubomornim mužem jer je, nakon što je Farnsvort 1943. umro pod nerazašnjenim okolnostima, bila i formalno slobodna.

Godine 1945. udala se za 7 godina mlađeg Vilijama Granta Šerija, a 1947. godine mu je rodila ćerku Barbaru, dok su se 1950. godine razveli zbog žestokih svađa.

1950. godine se venčala za kolegu Garija Merila, a ubrzo su usvojili i devojčicu kojoj su dali ime Margo, a zatim i dečaka Majkla. Oboje su se opijali, svađali i vređali jedno drugo, a u braku su izdržali 10 godina.

- Zašto uvek glumim kučke? Pa zato što nisam kučka. Možda zato Kraford uvek glumi dame - rekla je Dejvisova, koja je mrzela Džoan Kraford, koja je za ulogu u "Baby Jane" dobila nominaciju za Oskara, što je izludelo ljubomornu Kraford.

Ogorčena i besna na Holivud, Bet je postala autodestruktivna: pušila je četiri kutije cigareta na dan, "doručkovala votku s đusom", u podne pila čašu votke s vodom, a u pet prelazila na viski s ledom.

Međutim, par godina kasnije otkrila je da ima rak dojke, pa je morala da napusti snimanje i ode hitno na operaciju. To je bio početak njenih teškoća sa zdravljem: ubrzo posle operacije doživela je blaži moždani udar, a zatim je slomila kuk.

Usledio je još jedan udarac: njena ćerka Barbara objavila je knjigu "My Mother’s Keeper" u kojoj je majci prebacila da je bezosećajna i sebični tiranin.

- Majka je pokušala da me uništi. Da je uspela u svom načinu odgajanja danas bih, poput nje, iza sebe imala nekoliko propalih brakova i mnogo ljubavnih afera koje bi završile katastrofalno. Nju hvale kao glumicu, govore da je senzibilna i da sve duboko proživljava, ali ona je emocije samo glumila. U stvarnosti je bezosećajna. Ceo život je tvrdila kako sam ja jedino što je ikad volela, i ne shvaćajući šta govori: ja za nju nisam bila ko nego - šta. A kad sam učinila nešto što bi je razbesnelo, naime kad sam napisala knjigu o nama, za nju više nisam postojala - izjavila je jednom prilikom Barbara.

Bet je pokušala da spreči objavljivanje knjige, a kad joj to nije uspelo osvetila se tako što je izmenila testament i svu imovinu ostavila je usvojenom sinu Majklu.

(Telegraf.rs)